Светом архијерејском литургијом и сабрањем више стотина вјерника са подручја Никшића и других градова Црне Горе али и сусједне братске Херцеговине јуче је на Граховцу обиљежено 160 година од славне битке која се догодила управо на том мјесту између црногорско-херцеговачке и далеко моћније турске војске.
Литургију у цркви Вазнесења Господњег на Граховцу служио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством и монаштвом Епархија будимљанско-никшићке, захумско -херцеговачке и Митрополије црногорско-приморске. Освештан је и пререзан славски колач и обављено причешће вјерног народа испред цркве која је на наредбу краља Николе изграђена на том мјесту 1864. године у спомен и захвалност јунацима са Граховца.
На празник Вазнесења Господњег (Спасовдан) 1858. године на Граховцу црногорска војска, предвођена војводом Мирком Петровићем побиједила је војску Османске империје.
Спасовдан је знаменит празник у нашој вјери, бесједио је еписокоп Јоаникије, али и у историји свих хришћанских народа и историји Црне Горе. Прослављајући Вазнесење Господње, прослављамо на Граховцу јунаке пале за слободу и отачаство, али и јединство које су нам оставили у наслеђе.
– Црногорци и Херцеговци су заједничким јунаштвом, прегнућем и мудрошћу, слогом и љубављу побиједили мрског окупатора и непријатеља и на такав начин почели велику епопеју ослобођења и уједињења. Данас смо на овом светом мјесту зато што је овдје подигнут храм, али и на знаменитом мјесту зато што је овдје проливена крв хришћанска за вјеру и отаџбину и слободу. На славном Граховцу, на овоме мјесту које се уподобило Гори Маслинској и Гори Сионској и свакој Светој гори – бесједио је владика.
Побједа на Граховцу је била Богом дарована јер је била иста мисао код Црногораца и Херцеговаца, да се ослободе и уједине, зато што међу њима није било разлике, жељели су слободу и обједињење цијелог српства. Мисао бораца са Граховца, истакао је владика, наћи ћемо и у пјесмама војводе Мирка Петровића.
-Није та мисао била као ова наша данас, него је била хришћанска, и српска и косовска и црногорска. Ту није било никакве разлике, а када настају разлике међу нама и када их продубљујемо томе се радују наши непријатељи. Наши преци су били мудрији од нас, сталоженији, јачи карактери и тај карактер се овдје прославио и овдје су се прославили јунаци са Граховца подједнако из Црне Горе и из Херцеговине. И дај Боже да нешто од тог карактера, од љубави и од јунаштва, честитости, поштења и од те идеје ослобођења и обједињавања цијелог српског народа да нешто буде и у нама, да то ојача. То је наше наслеђе, да тако обједињени сачувамо наше светиње, Косово и Метохију, наше огњиште, да сачувамо једни друге, да се не дијелимо – поручио је епископ Јоаникије.
Предсједник Црквене општине Никшић Ратко Кривокапић истакао је да смо сви потомци граховских јунака, јер у нама тече њихова крв која се претаче са кољена на кољено.
-Сви смо ми, такође, чувари наших духовних, културних и историјских вриједности. И послије 100 година наших несретних подјела крајње је вријеме да се Црна Гора окрене оној истинској Црној Гори, а Црногорци потврђеним Црногорцима, рекао је Кривокапић.
Бесједе о Граховачкој бици изговорили су: Предраг Вукић, протојереј-ставрофор Гојко Перовић и књижевник Чедо Баћовић.
Сјај граховских јунака, казао је Баћовић, не тамни већ надахњује генерације. Истина је, рекао је он, да не треба само претресати кости предака јер човјек треба понешто и сам да заслужи.
– Зато не смијемо остати само мали потомци великих предака. Или, како рече помало заборављени писац Чедо Вуковић, „црно томе ко само потомак остане“. И треба увијек да имамо на уму „историју коју су правили преци потомци чувају као свето знамење“. Зато се клањам сјенима граховских јунака и мученика, јер шта би ми данас били без њих сем духовна сиротиња, без оставштине за будућност – рекао је Баћовић.
Прославу 160. година од битке на Граховцу организовали су Епархија будимљанско-никшићка и Завичајно удружење „Стара Херцеговина“. У програму су учествовали културно -умјетничка друштва „Пива“ из Плужина, „Алати“ из Требиња и „Влатко Вуковић“ из Билеће, као и гуслар Славко Горановић.
Списак погинулих још некомплетиран
Историчар Предраг Вукић говорио је о самом догађају, о Спасовдану 1858. године, истичући да битка на Граховцу по много чему представља преломан догађај и у историји Црне Горе и Херцеговине у 19. вијеку.
– Списак погинулих Црногораца и Херцеговаца на Граховцу до данас, није комплетиран. Досад смо успјели да евидентирамо око 60 страдалих из црногорске војске. Систематски рад на комплетирању именослова палих граховских јунака наставиће се и даље јер је то морална обавеза, духовни призив и искрено осјећање благодарности према величини и слави граховских подвижника – нагласио је Вукић.
Заслужнима медаље, грамате и унапређења
Током литургије епископ Јоаникије граховског пароха протојереја Петра Крговића унаприједио је у чин протојереја -ставрофора. Владика је медаљом Св. Георгија, највећим признањем Епархије будимљанско-никшићке, одликовао Стевана Вујичића, за како је истакао вишедеценијске трудове, љубав и жртвеност. Вујичић је медаљу добио и за заслуге које је имао заједно са два Радомира, Булајићем и Лучићем и још многим, око подизања цркве на Сомини и капеле Св. апостола Луке при Манастиру Косијерево.
Архипастирском граматом за ревност храму Вазнесења Господњег на Граховцу, за љубав и доброчинства, владика је даривао браћу Здравка и Зорана Миловића са Грахова.
Б. Брашњо
Извор: Дан
Видео: Нови ТВ
