Select Page

На програму петог дана манифестације „Дани руске духовности и културе“ промовисана је књига „Руси у Црној Гори – Руска емиграција у Црној Гори након Октобарске револуције и грађанског рата“. Књигу је приредио Зоран Локтионов у издању НВО „Цар Николај“ и предузеће „Пегаз“ из Бијелог Поља. Књига је објављена 2011. године поводом обиљежавања 300 година успостављања поличких контаката Црне Горе и Русије. Промоцију у Херцег Новом, гдје је било највише изгнаника, приређују у години када се обиљежава вијек од Октобарске револуције. О збирци докумената говорила је књижевница Оливера Доклестић нагласивши да је ово књига туге, а много мање наслов „славе радости живота и опстанка“.

– Растачући се, Русија је губила велики дио своје елите, а друге земље међу којима и наша некадашња држава добила је несагледиво много у свим облицима друштвеног и привредног развоја. Ти дошљаци утицали су снажно на нашу културу, просвјету, образовање, грађевинарство. Краљ Александар је био нарочито склон руским избјеглицама због подршке и помоћи руске круне Србији током Првог свјетског рата – рекла је Доклестићева.

Она је додала да долазак руских избјеглица у Боку није случајан, јер ту су биле старе традиционалне везе с Русијом. Бока је била премалена да за кратко вријеме прими и осмисли живот бројним усељеницима који су до тада живјели у другим условима и околностима и много боље од најимућнијег дијела овог становништва. И поред свих проблема и неизвјесности оснивали су своје клубове и читаонице, организовали су хуманитарне акције и његовали културу и духовност. Од првог момента када су крочили на тло своје нове земље, њихове вође, па и свако за себе је размишљао о својој цркви и вјери. Имали су свој „Алманах“ представљали су свој живот, подсмијавали се сопственим приликама и неприликама, те кроз карикатуре, шалу и иронију направили споменик руској колонији у Херцег Новом.

– Када је 2005. године филателистичко друштво „Игало“ обиљежило 70 година излажења првог броја стручног филателистичког часописа „Россика“, који је излазио у Игалу био је то први званични помен Руса у Новоме, накод Другог свјетског рата. Часопис је једна од најсвјетлијих тачака руске бјелоемигрантске заједнице у Црној Гори и Боки, захваљујући страственом филателисти, пуковнику Архангелском. Сада, када знамо ко је све био међу Русима у Игалу и Херцег Новом, не чуди нас рођење „Россике“. И ово представљање књиге о њима Зорана Локтионова је чин скидања прашине са њихових имена и наша захвалност свима њима, појединцима, који су стиглу у Игало, Боку и Црну Гору након Октобарске револуције – рекла је Оливера Доклестић.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, казао је да је од Адама до данас у темељу човјека да лута. Човјек је стални прогнаник. Ово руско страдање је с друге стране оплеменило средине у које су стигли. То најбоље показује примјер Боке и на то на сваким словом подсјећа и овај наслов.

Говорећи о наслову који је припремио и објавио прије седам година, а припрема и ново уз помоћ Министарства иностраних послова Руске Федерације, Зоран Локтионов је нагласио да је циљ ове публикације био да покаже гдје су данас у Црној Гори потомци руске емиграције којој и сам припада. Он је захвалио својим сарадницима, посебно Новљанки Марији Црнић Пејовић која је највише писала и од заборава отргла дио живота руске емиграције у Херцег Новом. О овој књизи и мјесту руских прогнаника послије октобра 1917. године говорила је и Невенка Митровић, директорка Библиотеке Херцег Новог, установе која чува имена људи који су помогли и афирмисали културно-просвјетни и привредни живот Херцег Новог.

 

З. Шакотић

Извор: Дан

Фото: Татјана Витомировић

 

Pin It on Pinterest

Share This