Влада Црне Горе ни ове године неће припремити предлог закона о слободи вјероисповијести, који је још прије три године у нацртној форми био на јавној расправи. Генерална директорица Директората за односе с вјерским заједницама у Министарству за људска и мањинска права Жана Филиповић казала је за „Дан“ да предано раде на том акту, те да не могу прецизирати када ће бити завршен.
На тексту Предлога закона о слободи вјероисповијести у Министарству за људска и мањинска права се предано и у континуитету ради. Не можемо прецизирати када ће рад бити окончан, те из тог разлога није уврштен у Програм рада Владе Црне Горе за 2018. годину појаснила је Филиповићева.
За разлику од ове, закон о слободи вјероисповијести био је планиран прошлогодишњим програмом рада Владе. Тада је планирано да ће Влада утврдити предлог овог закона у четвртом кварталу 2017. године, али тај план није испоштован.
Према досадашњем стању ствари, Влада сваке двије године стави Закон о слободи вјероисповијести у свој програм рада. У 2016. години закон није планиран, али се нашао у програму рада Владе за 2015. годину. Тада је било предвиђено да ће тај пропис бити утврђен током другог квартала, али је Влада током те године утврдила само нацрт закона.
Влада већ готово три године ради на утврђивању Предлога закона о слободи вјероисповијести, након што је у септембру 2015. завршена јавна расправа о овом акту. Извршној власти још не полази за руком да уреди „питања односа државе и вјерских заједница у складу са европским стандардима , што јој је почетна интенција.
Из Министарства за људска и мањинска права више пута су казали да је овај закон у процедури. Појаснили су да се не ради нови пропис, већ дорађује верзија која је била на јавној расправи.
Овим законом требало би да се регулишу права и обавезе вјерских заједница и њихових вјерника. Планирано је да се бави регистрацијом вјерских заједница, вјерским поукама и вјерским школама.
Након што је Нацрт закона о слободи вјероисповијести утврђен на Влади средином 2015. годије, он се нашао на јавној расправи. Нацртом закона нијесу били задовољни представници ни Српске православне цркве, ни Католичке цркве, ни Исламске заједнице у Црној Гори. Представници цркава и вјерских заједница указивали су да нацрт закона угрожава вјерске слободе, да се мијеша у њихова унутрашња устројства, те да власти њиме желе да озаконе отимање вјерске имовине. Крајем децембра 2015. године о нацрту закона мишљење је требало да да и Венецијанска комисија, али је тај пропис повучен пред тим тијелом због ревидирања. Од тада закона нема ни пред Владом ни пред Венцијанском комисијом.
Текстом закона који је 2015. године Влада дала на јавну расправу били су задовољни само представници Јеврејске заједнице у Црној Гори и тзв. ЦПЦ.
Према Нацрту закона о слободи вјероисповијести, све вјерске заједнице у Црној Гори морале би дјеловати у оквирима Црне Горе и плаћати порезе, док би сви вјерски објекти изграђени до 1918. године припали држави.
Вјерски објекти и земљиште које користе вјерске заједнице на територији Црне Горе, а за које се утврди да су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, као културна баштина Црне Горе, државна су својина прописивао је Нацрт закона, који се тренутно дорађује.
Доста контроверзи изазвала је и одредба закона којом је прописано да прије именовања вјерских великодостојника, вјерска заједница о томе на повјерљив начин обавјештава Владу Црне Горе. Нацртом закона забрањено је политичко дјеловање вјерске заједнице и злоупотреба вјерских осјећања у политичке сврхе.
Закон је у таквој форми био неприхватљив за Митрополију црногорско-приморску, којаје поднијела 4.473 примједби. И Исламска заједница тада је изразила негодовање, као и Католичка црква, посебно када је ријеч о статусу субјективитета те цркве у Црној Гори.
Добили 4.501 примједбу
Након јавне расправе, Министарство за људска и мањинска права примило је 4.501 поднесак са примједбама и сугестијама на Нацрт закона о слободи вјероисповијести. Највише примједаба на Нацрт закона односило се на одредбе о територијалној конфигурацији вјерских заједница, њиховом сједишту, као и терминологији о вјерским заједницама и вјерским службеницима. За представнике цркава, вјерских заједница, политичких партија, посебно су биле проблематичне одредбе које су се односиле на остваривање права на слободу вјероисповијести, питања аутономије вјерских заједница, односима између државе и вјерских заједница…
А.О.
Извор:Дан
