Дани иза нас остаће упамћени по радости и благослову Св. Момишићких мученика који су, као и много пута до сада, око себе окупили велики број вјерног народа Црне Горе и шире. Повод дводневног сабрања (23. и 24.март) је обиљежавање 330 година од страдања Момишићких мученика, четрдесет ђака и два свештеноучитеља, које је Сулејман паша Бушатлија спалио 1688. године на Малом брду у Момишићима као одмазду за тада изгубљене битке са Црногорцима и Брђанима.
У оквиру овог великог јубилеја, у којем се прославио сам Господ и сила Његова, крст који побјеђује смрт и пролазност, организован је богат програм који је око Момишићке светиње сабрао велики број вјерног народа, посебно младих, чиме је још једном посвједочено исповједање вјере у Христа Распетог и Васкрслога и једну свету и саборну апостолску Цркву .
Обиљежавање овог јубилеја почело је научним скупом на тему „Живот и страдање у Зети – Црној Гори у XVII вијеку“. Скуп је благословио и отворио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.
У Светосавском дому у Цркви Светог Ђорђа и Света 42 Новомученика момишићка окупило се десетак научника и истраживача који су освијетлили историјске околности које су владале у долини Зете половином и крајем 17.вијека, у вријеме Морејског рата који су на Балкану и Медитерану водиле Отоманска империја и Млетачка република.
Mитрополит Амфилохије је нагласио да је најдубље свједочење Христа Господа оно које је потврђено мученичком крвљу, и да су међу такве Његове свједоке и Момишићки мученици.
Нагласио је да је 17. вијек за наше просторе и наш народ сличан крају 20. и почетку 21. вијека.
„Морејски рат, који се тада одиграо, преламао се преко бића и простора нашег народа, све од Беча, па доље до Скопља… Било је то, дакле, вријеме великог страдања народног, сличног данашњем, када смо се поново нашли на раскршћу свјетова и на сукобу истока и запада, ништа мањем, ако не и трагичнијем сукобу, иако можда не и нечовјечнијем, јер је с обзиром на модерније услове у питању много разуђенији и шири сукоб“, истакао је владика.
Закључио је да се у том смислу ништа суштински не мијења.
„Ту смо и данас, на том раскршћу, на вододјелници свјетова били и остали… Преко наших леђа се прелама судбина модерног свијета, Европе и Азије. И ево нас опет овдје да се поклонимо помену оних који су остали вјерни Христу Богу и своме историјском наслеђу, двојици свештеника и четрдесет ђака мученика. Кроз овај јубилеј ми свједочимо, и ми постајемо свједоци свога времена и настављамо свједочанство вјекова“, поручио је митрополит Амфилохије.
Радови са овог скупа, како је најављено, биће у току године објављени у посебном зборнику.
У Цркви у Момишићима, Митрополит михаловско-кошицки Цркве Словачке и чешких земаља г. Георгије уз саслужење свештенства и молитвено учешће митрополита Амфилохија служио је свечано бденије.
Централна литургијска прослава одржана је у суботу,24.марта, у Момишићкој цркви. Свету архијерејску литургију су служили митрополити Амфилохије и Георгије.
У литургијској бесједи митрополит Георгије је подсјетио да се нисмо сабрали да прослављамо жртве него нашу браћу која су посвједочила своју вјеру.
„И сви ви који сте данас овдје сте плод њихове жртве. Они су, Свети мученици момишићки, истински витешки дух православне српске Црне Горе. Јер, у њиховом витештву станује најдрагоцјенија вриједност – морална, етичка, културна сваког Црногорца. Они су ваш симбол“, поручио је митрополит Георгије.
Архијереји су благосиљали славски колач а митрополит Амфилохије је казао да оно што се овдје догодило прије 330 година, није ништа друго него наставак оног злочина који се догодио на Косову и Метохији прије више од 600 година и да се тај злочин, нажалост наставио и у ово наше вријеме НАТО бомбардовањем Србије и Црне Горе.
-То је исти демонски, богоубилачки и братоубилачки дух који је овдје спалио двојицу свештеника и четрдесеторо дјеце, и тај сатански дух наставио је данас да бомбардује Сирију и Украјину, свети град Кијев“, подвукао је Владика Амфилохије.
Потом је приређена богата славска трпеза хришћанске љубави за све сабране око ове велике светиње. Кум славе Радош Зуковић је кумство за наредну годину предао Балши Поповићу.
Посебну ноту прослави дао је Дјечји сабор у којем су учествовали полазници школа вјеронауке из разних крајева Црне Горе.
Печат овој прослави дала је Свечана академија којом је затворено ово обиљежавања 330 година старадања ових Божијих угодника. Академија је у препуној Крипти почела премијерном пројекцијом краткометражног играног филмом о страдању Мученика момишићких. Овај филм, редитеља Давора Клисића у продукцији Митрополије црногорско-приморске, доноси причу базирану на историјским чињеницама и народном предању водећи гледаоце кроз дешавања из три вијека, 21, 20. и 17. вијека.
Радња филма почиње и завршава се у Цркви Светог Ђорђа и Света 42 Новомученика момишићка у Подгорици, гдје су и похрањене мошти Четрдесет ђака и Двојице свештеноучитеља, а која је и сама имала мученичку судбину. Рушена, спаљивана и више пута обнављана ова Црква данас сабира велики број вјерника, посебно младих, не само Црне Горе већ и шире који долазе на поклоњење Новомученицима.
Измјештањем радње у 1930. годину на посредан начин филм даје слику друштвених и историјских прилика тадашњег времена. Братсвеници Поповића пишу писмо митрополиту Гаврилу Дожићу, потоњем Патријарху српском, у коме траже благослов да обнове срушену цркву, из пијетета према дјеци и свештеноучитељима који су ту пострадали, а позивајући се на писмо са истим захтјевом из 1903. које су породице Поповића, Стијовића и Шестића писале тадашњем митрополиту црногорском Митрофану Бану. По предању пострадали мученици су били управо из та три братства . У овом последњем писму истиче се и бојазан због надолазећег материјализма, комунизма и осталих штетних појава у друштву и изражава вјерност Православној цркви и вјери својих предака .
Кроз призму мученичке смрти дјеце и њихових учитеља, филм доноси историјску стварност страдања православног народа у 17. вијеку од Османлија, њихово истинско свједочење, исповједање вјере у Христа Распетог и Васкрслога, као и спознају да мјеста натопљена мученичком крвљу не могу бити заборављена већ су увијек квасац новог сабирања.
По завршетку филма дјеца хора и школе вјеронауке при храму у Момишићима извела су празнични програм, а након тога присутне је благословио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије који је уручио Златни лик Светог Петра II Тајновидца ловћенског великом пријатељу нашег народа Александру Петровичу Салујанову, генерал-мајору Ваздушно-десантне војске Руске Федерације, а орден Светог Саве адвокату Војиславу Ђуришићу , члану Правног савјета Митрополије црногорско-приморске .
Присутнима се обратио и протојереј Никола Пејовић, старјешина Цркве Св. Ђорђа и Светих 42 Новомученика момишићка у Подгорици, који је казао да су само Богу знани дарови које нам даје кроз ове Свете мученике, а кроз које се испуњава ријеч Божија да су они сијали а ми жањемо, тако да су и ова прослава и Васкрсење њихове заједнице плод тог њиховог сјемена, жртве.
Затим је на задовољсто свих присутних не сцену изашао познати фрулаш Бора Дугић који је извео неколико нумера. Свакако да је посебан утисак на све присутне оставило извођење македонске пјесме „Зајди, зајди“ гдје је у току извођења Дугић дах узео само једном.
Обиљежавање овог јубилеја завршило се уз игру Националног ансамбла „Коло“ из Београда, који ове године слави седам деценија постојања, чије је гостовања пропраћено бурним аплаузима, овацијама и позивом на бис.
Сулејман паша Бушатлија 1688. са својом војском је у Цркви Св. Ђорђа живе спалио двојицу свештеноучитеља и њихових четрдесет ђака. Предање каже да се овај безумни злочин десио на Велики Четвртак у недељи страдања Христових. Према том предању, страдалници су одбили одрицање од вјере Христове и прихватање нове, чиме би сачували живот. Жртвовали су себе за Христа и вјеру хришћанску. Историја, неоправдано, није сачувала имена ових мученика, али су она Богу позната.
Свети архијерејски сабор СПЦ , 17. маја 2012, унио је Новомученике момишићке у Диптих светих Православне цркве. Њихово свечано проглашење за угоднике Божје извршено је 19. маја 2012. на Светој архијерејској литургији у спомен-храму Св. Саве на Врачару.
По ријечима протојереја Никола Пејовић мјесто страдања и мученичког свједочења истине Божије и вјере у Христа Распетог и Васкрслога су посебна мјеста и тај благослов се осјећа и у светињи у Момишићима, гдје су и похрањене мошти Четрдесет ђака и Двојице свештеноучитеља.
-Све то нека нам буде позив и призив да се окупљамо и сабирамо око ове велике светиње, Момишићких мученика чија слава се пронијела захваљујући Митрополиту, не само кроз митрополију и нашу цркву већ широм васељене, рекао је протојереј Никола.
Весна Девић
Фото: Јован Радовић
