Много је дана и ноћи прошло овим нашим просторима и много пролећа свануло народу српском од тог страшног дана. Да ли смо заборавили Милице? Да ли смо заборавили језиве звуке који су сваки дан парали небо и заустављали пој птица тек придошлих из далеких крајева да са нама дочекају рађање природе? И она се радовала тим данима и чекала детиње безазлено да истрчи напоље и започне своју игру. Наша Милица. Мученица дете, Српкиња. Једна челична птица заменила је све оне које је слушала у пролећним данима оних неколико пролећа које је дочекала и зауставила безазлену игру.
Тог 24.марта 1999. године мало ко је помислио да би могли на самом крају 20-ог и скором почетку 21-ог века да проживимо слике о којима смо само до тада читали у уџбеницима. Да је могуће да „цивилизоване“ земље света одлуче да казне један мали народ у центру Европе бомбама. Бомбама из најсавременијих авиона које смо до тада посматрали као изложбене експонате на војним парадама, мислећи-та времена су прошла. Бомбама са осиромашеним уранијумом , онима које никада и нигде још нису употребљене на људима. И то свуда где живе само Срби.
Трајало је 78 дана и по речима италијанског пензионисаног генерала НАТО-а и војног дипломате Бјађа ди Грација, био је то „експериментални“ рат НАТО снага. Показивање моћи „милосрдног анђела“. Била је то нова голгота српког народа, због распетог Косова и Метохије којег није хтео да се одрекне. Због своје душе, свог наслеђа, због звука манастирских звона, својих вековних задужбина, због свог кућног прага, својих винограда и житних поља, због земље која расте небом. И због онога чега се никада неће одрећи ниједан човек задојен српским млеком и подигнут Хришћанским хлебом. Ниједан који зна да припада старом европском народу који је носилац Хришћанске културе скоро 1500 година и чији корен је управо у тој дивној распетој земљи. Ниједан који поштује своје претке и који својим потомцима жели добро.
У овим данима који нас приближавају Празнику над Празницима, али коме претходе и дани Голготе и распећа Оног који нам је даровао највећи дар- да будемо Његови следбеници и народ, сетимо се опет тих голготских дана током НАТО агресије. Да не заборавимо, да научимо и своје сачувамо.
Љиљана Поповић
