Izaberite stranicu

Пратиће ексхумацију и спријечити злоупотребе

Црквени одбор при Цркви Св. Јоакима и Ане на Видровану код Никшића до детаља ће испратити све најављене активности полиције и тужилаштва по питању масовне гробнице из периода Другог свјетског рата у мјесту Дубраве, изнад Горњег Поља. Да у унутрашњости безданице, у народу познате каојама „Котор, постоје људски посмртни остаци „Дан је објавио ексклузивне податке и фотографије, након чега је реаговало надлежно тужилаштво које је наложило полицији да, чим то временски услови дозволе, испита детаље и ексхумира посмртне остатке. На јучерашњој сједници Црквени одбор је, уз благослов епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, одлучио да одабере неколико чланова који ће пратити ексхумацију, како би спријечили евентуалне злоупотребе. Њихов став је и да ће, уколико из неких разлога полиција и тужилаштво одустану од најављених активности, сами извадити кости страдалника, а у наредном периоду обезбиједиће и мјесто гђе би биле сахрањене. За сурови злочин тадашњег режима над, како се чуло на сједници, више стотина житеља Горњег Поља, Дробњака, Пиве, Мораче и друхих крајева, знало се одавно, али су покушаји појединаца да се јама отвори увијек били безуспјешни.

И данас по том питању има супротстављених мишљења. Неки нас питају шта нам је то сада пало на памет да дирамо, а „Дан је отворио могућност да то напокон и урадимо сада јер не можемо, нити смијемо чекати да прође још 100 година. Ако се у јами „Котор пронађе и десет скелета, то је злочин. Подржаћемо ексхумацију јер нам је циљ да се то питање једном за свагда ријеши и мученичке кости саберу на једном мјесту истакао је Драган Међедовић, предсједник Црквеног одбора.

Да у протеклим годинама није било разумијевања од појединих, потврђује и протојереј ставрофор Драган Крушић који је већ 26 година горњепољски парох. Иницијативу је прије неколико година покренуо и владика Јоаникије, а протојереј ставрофор Крушић је тада обавио помен над јамом, први пут од стравичног злочина. У јаму „Котор убијани су и бацани невини, али и угледни људи из више црногорских племена, а како је рекао, раније је постојао списак са 360 имена страдалника којем се изгубио сваки траг.

Да ли је тај списак коначан или није не знамо, али негђе постоји. Екипа „Дана је направила велики подвиг, а нама су помогли да кренемо у ово божије ђело, да ископамо и достојно сахранимо кости страдалих. Сви знамо да је у том времену постојао велики страх и да је била тортура, али се као свештеник чудим да они којима је неко убијен и бачен у јаму никада нијесу жељели да се ово питање покрене. Заборав је већи злочин од онога што се десило и ако ми заборавимо на те жртве и ако их, не дај Боже, не поштујемо и не извадимо из јама безданица и достојно не сахранимо, бојим се да ће нам се у историји поново то догодити. Сваки човјек, без обзира на опређељење, има право на гроб и на достојну сахрану. Кости се морају извадити, сахранити и над њима се извршити помен, јер ако то не урадимо, нема духовног напретка у Горњем Пољу поручио је протојереј ставрофор Крушић.

Црквени одбор је апеловао на све у Црној Гори који имају било какве податке о страдалима и баченима у горњепољску јаму да се обрате или њима или редакцији ,Дана како би се расуте кости напокон сакупиле. Циљ није, како је истакао члан одбора Новак Радуловић, осуђивање било кога за учињено.

Свако ко је убио невина и свезана човјека само зато што другачије мисли, починио је злочин. Циљ нам је помирење, да се измире живи и упокојени. Сада када смо уз помоћ „Дана кренули, морамо радити и на откривању других сличних случајева. Мождаћемо сазнати још података, а можда открити постојање још које јаме истакао је Радуловић.

На сједници одбора је истакнуто и да се очекује да надлежни државни органи убрзају активности на ексхумацији. Држава је, казали су јуче, здушно подржала вађење посмртних остатака војника из окупаторских војски који су дошли у Црну Гору да чине злочине над нашим становништвом.

Б.БРАШЊ0

Пријеки суд стациониран на Видровану

У јаму „Котор“ током 1942. и 1943, а према неким подацима и у каснијим ратним годинама, бацани су политички неистомишљеници тадашњег комунистичког режима. Осим оних који су припадали тзв. другој страни и због тога носили оружје, у безданици су смрт пронализили понајвише мјештани, домаћини и угледни прваци попут свештеника Васа Поповића и предсједника бањско-вучедолске општине Риста Бјелице. Једина кривица страдалих била је што нијесу дава-
ли подршку прогону својих племеника. Пројереј ставрофор Крушић је јуче казао да су му парохијани, који више нијесу међу живима, причали о том злочину причали оно чега су се сјећали и што су чули од својих старијих.

Према њиховим причама, пријеки суд је био стациониран на Видровану, а зна се ко је њиме руководио. Постоји бојазан да је цифра од 360 далеко већа и да на подручју мјеста има још стратишта истакао је протојереј ставрофор Крушић.

Јаме у Горњем Пољу пуне људских костију

Злочини над браћом и племеницима, када је у питању никшићка општина, нијесу почињени само у горњепољском крају. Никшићко Грахово својеврсна је костурница, али остаци бројних старадалника, иако се зна гђе су, до данас нијесу ексхумирани. Стеван Вујичић је имао пет и по година када су му комунисти у вечери 18. новембра 1944. године убили оца Данила, који је тада имао 31 годину. Иза Данила је остала његова супруга и четворо ђеце, међу којима је Стеван био најстарији, док му је најмлађа сестра имала свега мјесец.

Било је група њих, убили су их и затрпали у ровове, тзв. транше војничке, и ту су њихове кости чекале до 1991. године. Тада се један од људи Радомир Рамо Булајић, чији су отац и брат од стрица били тамо, први окуражио и позвао је нас остале да се ваде те кости, да их сахранимо као људе. И ми смо те кости 1991. године повадили, достојно смо их сахранили, а тада сам ја стари сахранио младе кости свог оца, али нећу бити миран док се кости свих осталих старадалника не открију и поваде. Свугђе је досад гђе се знало за веће масовне гробнице обављена ексхумација, једино још оста брука на овај народ и све нас, осташе јаме око Горњег Поља напуњене људским костима истакао је Вујичић.

Повађене кости појединих страдалих на граховском подручју и из Кнеж Лаза похрањене су у костурници код Манастира Косијерево, а изнад њих подигнута је спомен-црква, иста као срушена капела на Ловћену.

Извор: Дневне новине „Дан“

Pin It on Pinterest

Share This