Izaberite stranicu

           Празнична богослужења у Каракасу

На дан Светог Богојављења у  цркви Св.Георгија у Каракасу,Св.Литургију служили су Архим.др.Евстатије Аздејковић и презвитер отац Павле Пења.

У току Литургије,након читања Св. Јеванђеља окупљеним верницима беседом се обратио отац Павле, а пред освећење воде, беседу је одржао отац Евстатије. У својој беседи отац Павле се осврнуо на Св. Јеванђеље,д ок се беседа оца Евстатија односила на сами смисао крштења, као и смисао богојављенске воде у нашим животима и уопштено, на сам смисао освећења сваке твари,  рекавши да смо ми, као православни хришћани, позвани и дужни да на било ком месту ове планете својим животом, Св.Литургијом а највише од свега Св.Причешћем, сједињењем са Христом, освећујемо сваку твар.

Овом светом, богојављенском водом освећујемо себе,своје домове и све наше ближње.Отац Евстатије је нагласио да  ми,православни хришћани ,посебну пажњу треба да обратимо на то да освећујемо себе својим начином живота и вером у васкрслога Христа.

Потом је истакао да се никако не сме заборавити трагедија погрешног исповедања Христа у Јужној Америци која траје неколико векова уназад од када су на тле Јужне Америке дошли први мисионари Западне цркве,чије учење и даље оставља последице у виду трагедије живота тог народа и појаснио је шта заправо значи та реч трагедија у овом случају: то је поимање два Христа; једног Христа, немоћног као новорођенче, у јаслама, и другог Христа, такође немоћног, мртвог на Крсту.На овим просторима нико никада није проповедао Васкрслога Христа тако да је Васкрсење Христово овоме народу потпуно непознато и да нам свима данашњи велики празник Богојављења  када се поздрављамо са „Бог се јави-Ваистину се јави“ даје једну посебну, нову снагу, веру, енергију и љубав за живот будући, за живот вечни и да самим овим поздравом „Бог се јави“ можемо да сведочимо да нам се Бог,  уистину и јавио,као и да је тај исти Бог који се јавио, такође и Васкрсао.

Отац Евстатије закључио је да смисао овог живота није и не може бити само рађање и умирање,већ и Васкрсење,као што каже наш отац Јустин Поповић,и да је овај свемоћни Бог,творац свега видљивог и невидљивог,онај исти Бог који је постао човеком да би и човек постао Богом-у таквога Бога ми верујемо.Оног који се родио као човек,живео као човек,умро као човек,али и Васкрсао из мртвих-то је  увек  исти Бог, онај који нам је показао пут Васкрсења – једини прави наш Бог.

То је значење те трагедије погрешног исповедања Христа на овим просторима, заправо неисповедање Васкрслог Христа и поимање Христа као немоћнога,у јаслама и на Крсту.Отац Евстатије на крају је истакао да они који живе овде 300-400 година и  наводно представљају хришћане треба да се запитају зашто никада није дошло до приче, до исповедања и стављања акцента на Васкрсење Христово.

Хришћанство је Васкрсло, зато што је и Христос Васкрсао.

Празнична богослужења у Маракају

 

На дан Светог Јована Крститеља, у храму  Св. Јована Крститеља у Маракају, служена је Света Литургија. Литургију су служили  Архимандрит др. Евстатије Аздејковић и презвитер отац Павле Пења.

Овај празник протекао је у радости окупљеног верног народа и свештенства због одслужене Св.Литургије упркос потешкоћама са којима су суочени како неколико протеклих година,тако и на овај велики празник .Сваког дана су све теже и теже ситуације са којима се народ Венецуеле, па тако и наши људи који тамо живе свакодневно суочавају. Без обзира на велике проблеме путовања  у виду барикада и самог доласка у храм, део верника успео је да дође из Каракаса у Маракај на храмовну славу и освећење крстовданске и богојављенске воде, које је обављено накнадно, на дан Св. Јована, јер претходна два дана није било могуће доћи због поменутих барикада на путу.

Нарочито радостан био је чин крштења  младог адвоката Андреаса  Доруслуа и младе докторице Јоане Абли,из Маракаја,који ће се, ако Бог да, после Васкрса венчати у српској православној цркви у Маракају. Отац Евстатије истакао је да је додатну радост за овај чин крштења изазвала и чињеница да су они, до скоро, били припадници евангелистичке цркве из које су архимандрит Евстатије и отац Павле већ раније крстили  и венчали  више верника  у српској православној цркви. Овом младом пару је требало две године да заиста једним истинским боготражењем кроз  дуге  духовне разговорима, уверавање и храбрење како оца Евстатија, тако и оца Павла, одговорима на разна постављена питања  о нашој православној вери, коначно прихвате и поимају на један прави начин, суштину вере православне и да баш на дан Светог Јована Крститеља и имендан сестре Јоане током Литургије приступе Светој тајни Крштења ,Миропомазања и нашој правосланој цркви.

После прочитаног Светог Јеванђеља, као и обично, говорио је отац Павле о значају Св. тајне Крштења и значају самог православља у Венецуели. Након завршене Св. Литургије беседом се верницима обратио и архимандрит Евстатије, такође се осврћући на  Св. Тајну Крштења где се позвао на речи из Јеванђеља  Св. апостола Матеја која се чита на овај дан, где Господ каже: “идите и крстите све народе у име Оца и Сина и Светога Духа.“

Отац Евстатије је посебну пажњу посветио поимању дубине речи овог Св.Апостола истакавши да није једини циљ неког крстити,потопити га у воду, покропити водом или миропомазати. Чин оваквог, назовимо формалног крштења, сличан је примеру ситуације из свакодневног живота у којој нпр.човек долази до улазнице за биоскоп, оде у биоскоп, одгледа филм, напусти салу  уопште не схвативши  шта се у том филму дешавало. Отац Евстаије рекао је да се , на жалост, то често дешава после Св.Тајне Крштења и са људима који се крсте, уђу у живот Цркве а не схватају суштину тога црквеног живота, изађу и умру а никад не приступе суштини тога чина. Св. Крштење и Св. Миропомазање су прве Свете тајне којима човек постаје члан Цркве.

Он није само пуки члан да би се тако водио, већ он треба да буде учесник у Светој Евхаристији. Отац Евстатије се током беседе извинио присутним верницима што им се обраћа простим шпанским језиком, јер за пар година свога боравка тамо и услед  кризе коју преживљава заједно са народом Венецвуеле, није још успео да  усаврши  мало сложенији вид изражавања, да би на неком бољем, узвишенијем примеру могао да им дочара значај Св.Крштења.

Он је рекао да улазница за биоскоп, заправо предстваља улазак у Цркву Христову и да се сав смисао црквеног живота верујућег православног хришћани,огледа у поимању црквеног живота, схватању светих тајни и  учествовању  у  Св. Литургији и  Св. Евхаристији.

Сва теологија наше цркве своди се на Св. Евхаристију, јер је она, заправо Нови Завет Господа нашег Исуса Христа, где Он каже:“ Узмите, једите; ово је тијело моје које се ломи за вас… И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је Крв моја Новога Завета ,која се излива за вас на отпуштење грехова…“Отац Евстатије је нарочито обратио пажњу на ове речи због Андреаса и Јоане, јер су они као бивши евангелисти  живели без светих тајни, а њиховом приступу православној цркви највише је утицало учешће у Св.тајнама, учешће у Св. Причешћу као и учешће у Светим Литургијама и Васкрсење Христово. Осврнуо се на то, да  у Венецуели, уопште има више милиона крштених људи, али крштених од стране разних секти. Православно крштење није само прибројавање квантитета у виду броја чланова Цркве, већ квалитета живота који се огледа у свим Светим Тајнама.

Овом Св.Тајном они нису постали чланови само српске православне цркве, већ Васељенске православне цркве у целоме свету и учешћа у Крви и Телу Христовом у целоме свету са будућим поколењима. На крају, отац Евсатије је присутнима истакао учешће човека својим животом у светим тајнама наше цркве: Крштењем, Миопомазањем, Причешћем, Св.Тајном Брака, Освећењем свете воде цитирајући при том  оца Јустина Поповића који каже да је у Цркви све света тајна.

Позвао је све присутне и оне који нису могли присуствовати Литургији да због тешке ситуације у којој живе већ  дуго,што чешће буду заједничари у Цркви Христовој, учесници у Св.Литургији  и Св.Причешћу поневши са собом само чисто срце и љубав према свима, што изгледа веома једноставно, а у стварности је доста тешко. Закључио је беседу  са обраћањем посебне  пажње на лик и дело Св. Јована Крститеља, који је проповедао покајање, позивајући народ Венецуеле да спознају веру праволсавну и пут који их води у обожење.

Након Св.Литургије и послужења у порти цркве храма у Маракају,свештеници су заједно отишли код домаћина, Бошка Зарића, председника црквене општине у Венецуели чија породица слави Св. Јована да би преломили колач.По повратку из Маракаја, колач је преломљен и код младог домаћина Бранка Стојановића,а обављен је и чин освештавања стана у којем овај домаћин живи.

Текст приредили: Александар Вуjoвић и Ана Зеленовић

Pin It on Pinterest

Share This