Црна Гора тренутно нема заштићених културних добара, јер надлежни нијесу донијели рјешења о њиховој заштити, упозорава Велибор Џомић
Црна Гора тренутно нема заштићених културних добара, јер је истекла њихова правна заштита предвиђена Законом о заштити културних добара, а због невршења својих службених овлашћења требало би покренути кривичне поступке против одговорних у Министарству културе и Управе за заштиту културних добара, оцијенио је координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске (МЦП) протојереј Велибор Џомић. Он је након суђења у будванском Суду за прекршаје, покренутом према захтјеву Управе за инспекцијске послове против МЦП због извођења радова на манастиру Режевићи, казао да је инспекцијски надзор који је извршен у манастиру Режевићи идеолошки острашћен, те да најмање везе има са вољом да се заштите културна добра.
На претресу који је одржан у будванском суду, представник Управе за инспекцијске послове тражио је да преформулише захтјев за покретање прекршајног поступка, након чега је суђење одложено за 3. октобар, јер је заступницима Митрополије било потребно да се упознају са измијењеним захтјевом.
Џомић је навео да је пријаве против Митрополије иницирао инспектор за културну баштину Веселин Крстичевић.
– По свему судећи, они су видјели да слабо стоје са чињеницама и доказима у овом поступку. Оно што је већ уочљиво јесте да је Крстичевић вршио инспекцијски надзор на начин који није виђен до сада нити има икакве везе са законом о инспекцијском надзору. Илустративно је и то да су бројна документа била недоступна представници Управе. Очевидно није била упозната да смо на та рјешења благовремено подносили жалбу Министарству културе, које се до данас није изјаснило поводом њих. Очигледно да поступање инспектора Крстичевића нема никакво утемељење ни у Закону о заштити културних добара, на који се позива, нити у Закону о инспекцијском надзору, на основу којих је вршио инспекцијску контролу – сматра Џомић.
Он је казао да Митрополија нема ништа против да инспекцијски органи раде свој посао, ако је њихов рад заснован на закону, што сматрају да није било случај када је у питању инспектор Крстичевић.
– Сачекаћемо наредни претрес. Биће врло интересантно отварање питања да ли Црна Гора у овом моменту уопште има заштићених културних добара у складу са законом. Они тврде да има. Ми и правна наука тврдимо да то није тако, јер све радње које су морале бити обављене у процесу ревалоризације нијесу завршене, нијесу донијета рјешења о заштити културних добара. Истекла је правна заштита на основу закона о заштити културних добара и сматрам да би требало покренути кривичне поступке против одговорних из Министарства културе и Управе за заштиту културних добара због невршења својих службених овлашћења – указао је Џомић.
Подсјећа да су из државног буџета издвојена знатна средства за ревалоризацију културних добара, оцјењујући да надлежни те поступке нити знају нити могу да изведу.
– Ријеч је о веома захтјевним и сложеним поступцима у којима морају не само да изврше девалоризацију културних добара, него морају наново да их ставе под правну заштиту управним рјешењем и одреде заштићену околину сваког непокретног културног добра. То значи да у тим поступцима морају да учествују сви власници имовине у коју се околином културног добра може ући – наводи он.
Џомић истиче да се Митрополија врло стрпљиво односи према овом проблему.
– Сигурни смо да ће се показати у оквиру институција и правног система да су овај надзор и поступци мотивисани идеолошком острашћеношћу, а најмање вољом за заштиту културних добара. Кад читам Крстичевићеве записнике стичем утисак као да му је жеља да нас прикаже као талибане у Црној Гори – закључује Џомић.
Управа за заштиту културних добара поднијела је пријаву против Митрополије црногорско-приморске због наводног скрнављења манастира Режевићи, који сматрају спомеником културе под заштитом државе.
Побројали надлежности
На питања „Дана“ какве активности спроводи Министарство културе у циљу заштите културних добара, те да ли је тачно да се не поштују рокови и процедуре неопходне за њихову заштиту, из тог ресора су појаснили какве су њихове надлежности. Казали су да су рокови и процедуре неопходне за заштиту културних добара прописани Законом о заштити културних добара, као и осталим прописима из области управног поступања и инспекцијског надзора.
– Министарство културе, као орган државне управе, одговорно је за законски и институционални оквир активности из области заштите културних добара и врши послове који се односе на конзерваторску, музејску, архивску и библиотечку дјелатност и спомен-обиљежја, и то кроз прописе, стратегије, програме, елаборате, пројекте развоја дјелатности заштите културне баштине, планове управљања културном баштином и друго. Као посебна законска обавеза јесте и финансирање активности и пројеката у оквиру Програма заштите и очувања културних добара, који доноси Влада, на предлог Министарства културе, на годишњем нивоу. Наведеним програмом обезбјеђују се подршка, финансирање и суфинансирање програма и пројеката од значаја за остваривање јавног интереса у области културне баштине Црне Горе. Од прошле године, наведени програм обухвата пројекте које реализују националне и локалне јавне установе и органи државне управе из области културне баштине, као и правна лица која су одабрана на основу процедуре јавног позива. Министарство културе путем непосредне комуникације и извјештавања реализатора пројекта, у континуитету врши мониторинг имплементације програма – појашњавају у Министарству културе.
Из Управе за инспекцијске послове казали су „Дану“ да је њихова представница на суђењу Љиљана Јововић прецизирала чињенични опис радње из које произилази правно обиљежје прекршаја који се окривљенима стављају на терет. Одговарајући на наводе да су инспекцијски надзори идеолошки мотивисани, из Управе су казали да је инспектор свој посао обављао у складу са својим овлашћењима из Закона о инспекцијском надзору, као и Закона о заштити културних добара.
Ана Остојић
Извор: Дан
