У оквиру културне манифестације „Дани словенске писмености и културе“, која се у организацији Друштва црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ одвија у Никшићу, на празник Светих Кирила и Методија, у уторак 24. маја, предавање „Свети Ћирило и Методије – просветитељи Цркве и народа“ одржао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије
Госте вечери и публику, која је до последњег мјеста испунила салу Друштва „Свети Ђорђе“, поздравио је проф. др Миодраг Чизмовић. Чизмовић је, дајући уводну ријеч, казао да је мисија Кирила и Методија била, прије свега, уношење свјетлости у изворе таме.
„Просвећујући и просвјетљујући, Свети Кирило и Методије трудили су се да дају акценат знању које спашава и удахњује вјечни и непролазни смисао“, рекао је Чизмовић, напомињући да је Цетињска богословија, чији је ректор о. Гојко Перовић, основана 1863. године и једна је од најстаријих просветних установа у Црној Гори.
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић је казао да је лијепа прилика, на празник Светих Кирила и Методија, говорити о дјелу и раду словенских просветитеља и просветитеља цијеле Европе. Он је, не желећи да понавља ствари које се знају о њихом животу и раду на писмености, изабрао да о солунској браћи Светим Кирилу и Методију говори као о црквеним просветитељима и томе које су главне тачке њиховог значаја за наш народ, за то ко смо, какви смо и на чему треба највише да смо захвални, најприје Господу Богу, а онда и Кирилу и Методију као Божјим служитељима и свештеницима, људима који су Јеванђеље ширили на ове просторе и међу наш народ.
„Није нама стигло само писмо са Светом браћом Кирилом и Методијем, нијесмо само добили Јеванђеље на словенском језику, него су се примјери живота хришћана, хришћанска ријеч Божја уселила у живе људе и та чињеница је довела до тога да имамо и краља Вацлава у Чешкој, који је био препознат као честити човјек који је зло и добро дијелио са народом и на крају га рођени брат преварио и убио. Појављује се затим у Зети такав један краљ – Јован Владимир, чију хиљаду годишњицу упокојења славимо, који је доживио исту судбину, такође је био добар, честит, пазио народ, храбрим се показивао у биткама, и њега је на превару Владислав, синовац бугарског цара Самуила, убио. И ту није крај, онда имамо Светог краља мученика Стефана Дечанског, па Светог краља кнеза мученика Лазара косовског и видите да то постаје, више није питање колико смо књига преписали, колико смо слова научили, већ је питање какав образац живота ми прихватамо.“
„Дакле, са Кирилом и Методијем смо добили образац, постали смо један свијет, Чеси и Срби, зато се, промишљу Божјом, могло десити да примјер мученика кнеза Вацлава постане надахнуће Јовану Владимиру, а он Лазару Косовском. С тога је ова година важна година и важна обљетница за све нас“, навео је, поред осталог, о. Гојко Перовић.
Вече су појањем увеличали Острошки појци: јерођакон Роман, сабрат Острошког манастира, Лука Цицмил и Младен Петровић.
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/18872/26.05.2016_Dani_slovenske_pismenosti_II_dan_predavanje_o.Gojka_Perovica.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Видео: Нови ТВ
