У 16. недјељу по Педесетници, 20. септембра 2026. љета Господњег, када наша Света црква молитвено прославља Претпразништво Рођења Пресвете Богородице и Светог мученика Созонта, саборно и молитвено било је у манастиру Острогу.
Острошки сабрат јеромонах Роман началствовао је Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживала су му сабраћа: архимандрит Мирон, јеромонаси Николај и Нектарије и јерођакон Сергије; као и протојереј-ставрофор Данило Љуботина из Митрополије загребачко-љубљанске и протојереји: Витомир Костић из Београда и Миленко Ралевић из Епархије будимљанско–никшићке.
На Светој литургији сабрало се бројно свештентво и свештеномонаштво, као и вјерници који су у великом броју из разних крајева дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Прије причешћивања вјерих сабранима је бесједио о. Данило Љуботина.
– Чули смо Свето јеванђеље од апостола и јеванђелисте Матеја. Дужни смо и обавезни и тако се понашати, како нам је Господ све дао дарове да би могли да живимо на овој земљи у простору у којем нас и створио. Не постоји човјек који нема никакав дар. Свако од нас је добио, неко мало више, неко мало мање, али управо онолико колико је сам Творац имао повјерења да нам поклони нешто што у бити не припада нама, него нам даје снагу да се остваримо у животу. И ми смо за то одговорни и дужни да ходамо напријед. Али не само да идемо напријед, него да идемо и горе према вишим сферама, према вишем смислу живота. Да оплемењујемо и умножавамо своје дарове. Ова јеванђељска прича о талантима је једноставна, не само зато да нас посјети да смо обавезни слушати ријеч Божију, него и држати је и испунити је. Дужни смо у креативној моћи да се донекле чак такмичимо ко ће бити успјешнији и бољи. Али и у обавезном поштењу и у обавезној љубави. А љубав је подједнака и у том смислу не смјемо никако оштетити оног брата до себе – бесједио је о. Данило.
Исто тако велика јеванђељска прича говори нам о Страшном суду, рекао је архимандрит Данило, подсјећајући да ћемо бити обавезни да дамо одговор кад за то дође врјеме пред Господаром Неба и Земље, Творцем свега видљивог и невидљивог који ће доћи да нам суди по дјелима нашим.
– А тај дан не зна нико осим Оца небеског. Дакле, само Бог Отац зна, чак ни Сину човечијем и Сину Божијем није дата та привилегија да зна час доласка и Страшни суд над свиме оним што је створено. Зато морамо бити стално опрезни, као што трагамо за свјетлошћу, за светошћу, долазећи овдје на ово свето мјесто гдје нам је свјетило живога Бога у светитељу нашем Василију Острошком Чудотворцу. Чудотворцу великих размјера и велике енергије и велике силе. Бог је дао могућност да човјек постане свет, да се издвоји. Свет значи да је човјек усавршио дарове Божије. Да се максимално трудио да покаже себе пред људима као истинитог и вјечног пастира у Господу нашему Исусу Христу, оваплоћеном логосу. У истинитом човјеку, али и истинитом Богу који је рођен ради нас и ради нашег спасења на земљи – истакао је о. Данило.
Поручио је да хришћани морају разумјети и испуњавати Јеванђеље, како им не би судио суд овога свијета.
– Јер Христос је једино мјерило и свјетло у божанским природама овдје на земљи, у овом облику у коме ми живимо. Зато када долазимо у цркву, а посебно на света мјеста која дају снагу Духа Светога, јер се ми другчије осјећамо поред светих људи, имамо више снаге, лакше чистимо са себе наслаге прљавштине од које нам долазе болести. Зато светитељи имају ту моћ да нас исцјељују, то јесте да постајемо читави, да постојемо цјеловити онакви какви нас је Бог створио и какве нас Бог треба и жели. Ради тога нам је дао таланте, дао нам је високе таланте, таленте, људске моћи у стварању. Ми се молимо Богу да препознајемо наш пут, али тај аскетски пут, не пут било који пут, него управо пут који води ка Богу, који води и кога је трасирао Господ Исус Христос ради нас и ради нашега спасења. Оваплотио се, био суђен од људи, разапет и пролио је своју крв, безгрешну свету крв дао нам је за Свето причешће. И ми се на светим литургијама прићешћујемо истинитом Његовом крвљу и узимамо као храну Његово тијело за исцјељење душе и тијела и за живот вјечни – закључио је о. Данило.
Сабрани који су се постом и молитвом припремали, примили су Свето Причешће.
Извор: Манастир Острог
