У недељу, 24. јануара, 34. седмице по Духовима служена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Светом Литургијом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића, као и протојерејâ : Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.
На Литургији је пјевала и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму у Подгорици, а овога пута је началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин своје пастирско слово и своје пастирско обраћање сабраном вјерном народу, посветио управо теми нашег односа према Светој Тајни Причешћа.
Објашњавајући управо суштину возгласа : „Са страхом Божијим, вјером и љубављу приступимо.“ :
„Страх Божији, није то страх онај од некога строгог који ће нас казнити и који нас може уништити и који нас може спалити и ако Бог то може.
Али није то тај страх, него је то страх браћо и сестре и дјецо, да не останемо без онога који нас воли.
Да не повриједимо онога који је љубав.
И са таквим страхом Божијим треба да приступамо Причешћу.“
„Вјера има то својство да стално у њој можемо да напредујемо, да стално можемо да је упознајемо, да стално можемо о њој да сазнајемо.
Најкраћи израз наше вјере јесте онај Симбол Вјере кога исповједамо на свакој Светој Литургији и који би сваки Православни хришћанин требало да зна.“
„Наравно јасно нам је да требамо да имамо љубав према Богу која је спојена са вјером, не може бити љубави без вјере према Богу.
Ни опет, љубави без страха Божијега, страха да не изгубимо онога кога волимо.
Али, кад кажемо : „са љубављу приступимо“, ту је и она димензија наше вјере хорозонтална заступљена.
Да не можемо приступати ако не волимо ближњега.
Ако смо у завади са ближњим.
Ако нисмо опростили ближњему.
Онда је наша вјера у Бога увијек под знаком питања ако не волимо оне око нас и оне поред нас.“
Након пастирске бесједе, светим тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број вјерног народа, а по завршетку Свете Литургије, евхаристијско сабрање је настављено у крипти Саборног храма, кроз трпезу љубави.
Борис Мусић
