Izaberite stranicu

Председник Србије Томислав Николић рекао је у обраћању шефовима дипломатских представништава у Србији да се предлог Албаније да „Косово“ постане члан Унеска тиче целог света. Српско наслеђе на Космету не припада ниједном времену и ниједној генерацији, већ свима и заувек, поручио је Николић.

Председник Николић рекао је да је позвао шефове дипломатских мисија у Србији да би им најнепосредније предочио са каквим се озбиљним проблемом суочава Србија, наш регион у целини, Европа, али и остали свет.

Овде можете прочитати интегрални говор председника Николића

„Ради се о предлогу да тзв. Републикa Косово постане чланица организације Унеско. Неком од вас ће се учинити да претерујем када кажем да се ради о проблему који тангира земље са свих континената“, навео је Николић.

Председник је рекао да је сложеност и озбиљност овог питања, које је последњих недеља увећало нашу бригу о томе да ли ће се икада наћи прави пут за стабилизовање односа Београда и Приштине, и њиховог постављања на трајне основе које би производиле корист за обе стране подједнако или бар приближно томе.

„Сви ви добро знате да прави договор две супростављене стране може бити само онај који се истински, свесрдно и уз рационална објашњења прихвата без озлојеђености било које од преговарачких страна. Сваки договор који је наметнут или скројен да ствара трајно незадовољство било које стране, у ствари, и није договор, већ расадник будућег сукоба. Кад год то било“,  навео је Николић.

Додао је да се фундаментални раскол између Београда и Приштине догодио једностраном одлуком приштинских власти да прогласе нову албанску државу на српској територији.

„Дакле, све ово са чим се данас суочавамо продукт је најобичније сецесије. Познато нам је да поједине земље то тако не тумаче, јер се не ради о њиховим територијама, али је, верујем, свима јасно да је то тако. Свако се може сетити да је пре ове једностране сецесије, 1999.г. Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију 1244 којом је признат и наглашен суверенитет Србије над Косовом и Метохијом“, истакао је Николић.

Према његовим речима, све што је касније уследило, политички је промишљано на основу ове неразрушиве премисе. „Мислим на државе које су стриктно поштовале међународно право, Повељу УН и следствено томе одлуке њеног главног егзекутивног органа одговорног за међународни мир и безбедност – Савета безбедности“, каже Николић.

Председник је истакао да и данас, већина човечанства полази од ових основних одредби и не жели да охрабри сепаратизме и једнострано проглашавање држава на територијама земаља чланица УН.

Потребан договор  о положају СПЦ

Николић је поручио да би разматрање захтева за пријем Косова у Унеско негативно утицало на дијалог у Бриселу, а да би сваки наметнути договор био расадник будућих сукоба.

[pullquote]

Николић амбасадорима поклонио монографију о српској баштини

Председник Србије Томислав Николић поклонио је амбасадорима монографију „Хришћанска баштина на Косову и Метохији – историјска и духовна постојбина српског народа“.

„Ова монографија је детаљно сведочанство не само о јединственој уметничкој снази и лепоти средњовековних хришћанских светиња, доприносу српске културе светској, већ и о вековним напорима Србије и Српске православне цркве у стварању и одржавању духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији и значаја које оно има, не само за моју земљу и њен народ, већ и за читав цивилизовани свет“, рекао је Николић.

[/pullquote]

После познатог Бриселског споразума из априла 2013, и других који су уследили, Србија је извршавала преузете обавезе, рекао је председник.

„Српска страна је од отварања ових преговора указивала да се они никако не могу успешно окончати без коначног договора о положају СПЦ и одговарајућe заштитe свих њених храмова и пратећих објеката“, истакао је Николић.

Евидентан је, наводи, драстичан раскорак између декларативног залагања и стварног поступања Приштине по питању заштите српског културног наслеђа на Косову и Метохији.

„Примери из праксе то најбоље потврђују. Од јуна 1999. године, дакле после престанка оружаних сукоба, до данас, 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика били су мете напада. Од њих чак 61 има статус споменика културе, а 18 је од изузетног значаја за државу Србију. Неке од њих су – Црква Богородице Одигитрије из 1315. године, Црква светог Николе из 1331. године, Црква светог Спаса из 1348. године, те манастир и испосница св. Петра Коришког са почетка 13. века“, указао је председник.

Додаје да су на простору Косова и Метохије уништена 174 верска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета.

Уништено је или оштећено 5.261 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик. Јужно од Ибра није остао читав ниједан споменик из српске историје, а нема ни назива улице са именом личности из српске историје.

Планско затирање доказа о постојању Срба

„На Космету се плански врши затирање материјалних доказа о постојању Срба на овом простору са циљем да се изврши фалсификовање историје и да се створи нов државни, национални и културни идентитет, који подразумева потпуни нестанак свега што цео миленијум сведочи о српском присуству“, рекао је Николић додајући да је то планирано затирање споменичких материјалних доказа своју кулминацију достигло мартовским погромом.

У три дана насиља Албанаца над Србима убијено је десеторо Срба, тешко повређено преко 900 људи, протерано преко 4.000 Срба из шест градова и девет села. Срушено је и запаљено 35 цркава и манастира и 935 српских објеката, истакао је председник, истичући да се сво то десило и поред присуства 38.000 војника Кфора и 8.000 УН полицајаца.

Ивица Дачић, Томислав Николић и Иван Мркић

Ивица Дачић, Томислав Николић и Иван Мркић

Извештај Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији из марта 2014. године, позивајући се на податке косовске полиције, наводи да је 2011, 2012. и 2013. године, дошло до пораста броја безбедносних инцидената на локалитетима културне баштине у односу на претходне године. Констатује се да повећан број безбедносних инцидената погађа, пре свега, баштину СПЦ.

Извештај наводи и да је број хапшења и кривичног гоњења, као одговор на безбедносне инциденте од стране косовске полиције и правосуђа низак.

„Зар није довољан аргумент за одбијање пријема самозване Републике Косово у Унеско? Ово је илустрација правог стања. Речју – не постоји политичка воља ни спремност привремених институција на Космету да се починиоци оваквих вандалских аката приведу правди. Овако се шаље јасна порука да ће уништавање свега српског на Космету остати некажњено. Зашто се онда не би наставило и у будућности?“, рекао је председник.

Николић је подсетио да је генерални директор Унеска Коићиро Мацура упутио мисију високих стручњака „да процене штету почињену дивљањем Албанаца на Косову и Метохији“ и да је оштро осудио нападе на богату културну заоставштину у Покрајини.

„Замислите да се у вашим земљама најдража културна баштина преда у руке некоме ко је није стварао и ко је у безброј наврата покушавао да је сатре! То би било исто као да сте ‘вуку дали јагње на чување'“, рекао је председник.

Николић је рекао и да су у среду, 14. октобра, албански вандали каменовали Цркву успења Пресвете Богорадице у Ораховцу, одмах након завршене свете литургије. Вест је, каже, емитована у српским електронским медијима, али је није преузео ниједан светски. „Ако не могу да зауставе своје вандале у јеку кампање коју воде не би ли били примљени у Унеско, шта ли ће бити после?“, упитао је Николић.

Николић је обраћање амбасадорима завршио речима да српско наслеђе на Космету не припада ниједном времену и ниједној генерацији, већ „свима и заувек“. „Припада човечанству“, поручио је председник.

Извор: РТС

Pin It on Pinterest

Share This