Select Page

У слову поуке вјерном народу у на празник Воздвижења Часног Крста, у суботу 27. септембра, у цркви Св. Апостола Петра у Павла у Бијелом Пољу,протојереј Дарко Пејић се осврнуо на значење самог Крста.
„Два су дрвета пободена у земљу, у историји човјечанства, која су важна за историју и судбину људскога рода овдје на земљи. Једно је дрво у рају, посађено и постављено од Господа, дрво познања добра и зла, дрво послушности. Јер је Господ, створивши Адама и Еву, дао им све рајске красоте на уживање, створио све на земљи и само једну заповијест оставио: – Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме и не дирајте дрво познања добра и зла, јер у који дан окусите, умријећете. Међутим, човјек се погордио, наговорен од ђавола, пожелио је да буде Бог. Мало му је било то што му је дато, и узели су најприје Еву, па онда и Адама и прогнали их из раја, и тада су постали смртни. И до тада без страсти, без гријеха, постали грешни и почео гријех лако да испуњава не само душе њихове него и душе њихових потомака, и зло и ђаво почео да преплављује земљу, да би доживјело свој врхунац и нарасло до те мјере да више скоро да се није назирало добро на земљи.“
„Када је Господ подигао друго дрво, дрво које се зове Крст Господњи, до тога тренутка то је било дрво срама, на којем су умирали и убијани њихови највећи злочинци. Од тренутка када је заливено, обавијено Божанском крвљу, постало је дрво славе и као што је дрво познања добра и зла оборило човјека на земљу, тако је Крстово дрво подигло поново човјека и окренуло поглед његов ка Небу. Пут, браћо и сестре, нашега спасења и живота овдје на земљи треба да је пут Јеванђеља, а Јеванђеље значи – ако погријешиш покај се, исповиједи се, причести се. Ако је Син Божији био распет и страдао и онима који му следују ваља страдати не треба се плашити страдања и бјежати од тога јер страдање нас чисти од гријеха. Човјек се често навикне се на лагодност свог живота, па заборави на Бога и заповијести и законе Његове. А онда наиђу искушења, падови, гријеси, болест, смрти, изгубе се материјална богатства и стално се питамо зашто се десило то овоме, зашто ономе,… зашто нама. Па само зарад једнога, браћо и сестре, да човјек не заборави да је Христов и да се врати на пут Христов, Христов пут страдања, то је пут који води у живот вјечни. И Христос је заповиједио кога ће да одведе. Али браћо и сестре, на Крсту томе, човјек треба најприје да распе своје гријехе, своје слабости, своје зле склоности, прељубу, блуд, крађу, убиство,… све оно што човјека одваја од Бога и да на тај крст прикује заповијести Божије“, бесједио је отац Дарко.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This