Јутрос је у Храму великомученика Ђорђа, служена Света евхаристија којом је началствовао протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски. Саслуживало је свештенство овог древног храма: протојереји-ставрофори Милета Кљајевић и Драган Станишић, протојереји Јован Радовић и Блажо Божовић; док су за пјевницом одговарали појци Цркве Светог Ђорђа предвођени протојерејем Мирчетом Шљиванчанином и ђаконом Луком Павићевићем.
Поучном бесједом сабранима се обратио прота Шћепановић:
„Ваистину Васкрсе Господ и овом Светом литургијом, у овом храму у коме кандила горе, у коме се пјесма поје и бесмртни људи, бесмртнима зборе; на овај свети и благословени дан служисмо Свету литургију у част Светог апостола и јеванђелисте Марка, заштитника града Подгорице.
Подгорица је град мученик, који је кроз вијекове проживио велике неправде и разарања, али је увијек, као феникс, изнова васкрсавао. Бомбардован у разним временима и страдањима (1914, 1915, 1916, 1941, 1943), а нарочито у оним страшним мајским данима прије 82 године, доживио тешко разарање. То су преживјели само овај свети храм и подгоричка гимназија.
Овај храм је велика светиња. Слава старе Подгорице био је Свети архангел Михаило, а потом је, вјероватно под утицајем Млетачке републике и трговаца који су донијели култ овог дивног угодника Божијег, заштитником града постао Свети Марко — апостол храбрости и снаге, који је ширио Христово Јеванђеље. Иако снажан у проповиједи, био је кротак и незлобив, пронио је свјетлост Јеванђеља Христовог до незнабожачког Мисира, доносећи благу вијест спасења, за које је отац Јустин рекао да је Јеванђеље, препјев надприродно у природно и вјечно у временско. Та ријеч Божија хранила је све наше славне претке у овом древном храму, који је био и прва подгоричка школа. Не мислим само на то што су дјеца долазила овдје код калуђера, јер је ово некада био манастир, него мислим и на први организовани облик школе из 1755. године, када су свештеници овдје учили дјецу првим словима и буквару, ради Јеванђеља Христовог.
Данас смо се сјетили свих тих дивних угодника Божијих — само Бог зна њихова имена — и свих оних који пострадаше у бомбардовањима. Сјетили смо се и Патријарха Гаврила, чији је двор био недалеко одавде. Сјетили смо се и старих богомољаца који су нама млађима пренијели лучу вјере: Драгице Поповић, мајке наше вјероучитељице Снежане, Гране Вучковић, Љубице Стругар, Веља Четковића, Ника Лађића и многих других који су у тешким временима комунизма и безбожништва чували овај свети храм.
Овај храм је много пута рушен и обијан, али се у њему увијек служила Света литургија. Зато, када долазимо овдје и чујемо птице како цвркућу, као да нас подсјећају да је жив Господ и да је васкрсао Господ, и да — иако је велика тајна зла — није мања тајна добра, и да ће добро на крају побиједити.
Заиста, срце ми је пуно када видим порту овог храма испуњену народом. Тада кажем: жив је Господ и васкрсао је Господ!
Молитвама Светог великомученика Георгија и Светог Марка, нека је срећан и благословен овај празник свима нама, а нарочито нашем Колу српских сестара, нашој сестри Олги Стојановић; да се сјетимо и ранијих предсједница Бранке Војводиић и друих, које су јеванђелску мисију Св. Марка пронијели на себи својствен начин. Нека Господ благослови њихов труд и жртву, као и све оне које су прије њих носиле ту јеванђелску мисију. Нека Господ благослови све житеље овога града, да Јеванђеље Христово замирише тамјаном и миром, и да кроз овај град проносимо мир и добру вољу.
Нека Господ, диван у светима својим и диван у Светом апостолу Марку, који је био ученик Светог апостола Петра и чије се Јеванђеље данас проповиједа на свим странама свијета, благослови овај град и сачува га. Нека чува и остатке манастира Светог апостола Марка, које чува честита муслиманска породица Ђечевић, која нас деценијама дочекује са љубављу и поштовањем.
И данас ћемо у 18 часова улицама овога града пронијети благослов и мир, као што су то чинили наши преци. Предвођени Његовим високопреосвештенством митрополитом Јоаникијем, свештенством и вјерним народом, а са светим моштима Светог Симеона Дајбабског, кренућемо улицама Подгорице.
Господе благи, помилуј нас све молитвама Светог апостола Марка и нека његова јеванђелска мисија нађе одјека у нашим срцима и душама. Још једном, и још много пута: Христос васкрсе!“
По отпусту прота је заблагодарио црквењацима, чтечевима, хоровођама и свима који су својом молитвом и тишином у овом древном храму увеличали велики дан за овај град.
Након примљене Свете тајне причешћа, пререзан је и освештан славски колач данашњим свечарима.
Потом се старешина Храма Светог Ђорђа, прота Мирчета Шљиванчанин, захвалио проти Предрагу Шћепановићу, као и сестрама Кола српских сестара Свети апостол Марко које данас прослављају свога патрона:
„Нека је срећна слава нашим чланицама Кола српских сестара Светог апостола и јеванђелисте Марка, сестри Ољи и свим чланицама које се труде на дјелу Божијем, да учине оно што је у њиховој моћи и што је смисао њихове службе — на добро и на благослов, на помоћ ближњима и на ширење љубави Божије и Јеванђеља Христовог. Оне имају, као што знате, много активности. Већ у суботу увече, у оквиру Дана Светог Марка, биће организовано једно дивно вече посвећено мајчинству, породици и породичним вриједностима. Зато позивамо све да дођу у 20 часова. Такође, у оквиру својих хуманитарних активности, наше Коло учествује и у припреми Ђедовог сабора у Осојанима, у Метохији. Испред цркве су постављени штандови на којима се продају мајице како би се прикупила средства за организацију тог сабора. Још једном — срећна слава свим чланицама Кола и свима који учествују у њиховом раду. Нека вам Господ дарује свако добро и благослов!“
Предсједница Кола госпођа Олга Стојановић уручила је захвалницу старешини овога древног храма, проти Мирчети:
„Драги оче, мени остаје само да заблагодарим за јутрошњу Свету литургију и оцу Предрагу, као и свештенству овога дивнога храма. Ми увијек од вас имамо добродошлицу и подршку за све наше активности. То је већ постала традиција коју чувамо од оснивања Кола. Прва предсједница Кола била је Марина Јовчић, затим Бранка Војводић, а послије њих сам ту дужност ја преузела. Нажалост, због здравственог стања, ни Бранка ни Марина данас нису могле доћи, али се ми молимо за њих. Молимо се и за оне које су се упокојиле, међу њима за нашу Божидарку Павићевић и Анђелију Радовић. Њих се увијек сјећамо у молитвама. Хвала вам, браћо и сестре, који сте јутрос увеличали ову Свету литургију. У име Кола српских сестара, желим да уручим ову захвалницу вама као старјешини храма, а преко вас и свима који овдје служе и труде се. Нека вам ово буде на добро — и вама, и вашој породици, и вашем дому, и вашој служби Цркви Божијој. Благодаримо вам од срца. Много хвала!“
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
