Izaberite stranicu

У оквиру Четвртог међународног Сабора духовне поезије,  на благородни дан Рођења Пресвете Богородице отворена је изложба портрета блаженоупокојеног Патријарха Павла на дрвету и камену, које је живописао сликар Братислав Анђелковић Бата из Вучја, округ јабланички.
Београд је први пут синоћ могао да види Патријарха Павла и на зрну пшенице, што је својеврсна порука свима да из молитве, из наших светитеља, из молитви блаженопочившег Патријарха настаје хлеб наша насушни, настаје живот. Уметник се током стварања живописаних дрвених и камених плоча са ликом Патријарха Павла, како и сам казује, бавио унутарњим молитвеним светом и порукама које је слушао, читао као савременик његов, и препознао је онај израз и поглед блаженоупокојенног Патријарха.
Изложба овог уметника је у духу његовог досадашњег стваралаштва, јер је инспирисан идејом живоносног источника, „а та идеја је зачета у меморији древних корена културе нашег историјског простора, из којих је поникла наша уметност. Једна жила тог корена сеже дубоко у тле наше средњовековне уметности. Из те жиле црпе сокове својег инспирације Братислав Анђелковић“, пише уважени стваралац и ликовни критичар г. Ђорђе Кадијевић и наставља: „За узор служе ликови светитеља и историјских личности са фресака наших старих манастира. Анђелковић слика те ликове на каменим плочама, па се чини да то нису слике, већ фрагменти оригиналних фресака, делова зидова древних рашких и моравских храмова.“
На отварању изложбе говорили су песници Добрица Ерић и Адам Пуслојић, док је повељу са Четвртог међународног Сабор духовне поезије аутору изложбе, г. Братиславу Анђелковићу, уручио г. Милан Недељковић, директор Центра за културу у Раковици.
После отварања изложбе приказан је дводелни славодобитни филм на фестивалима, „Камен древног сневача“ аутора Небојше Илића – Илкета.
Изложба ће бити отворена до 2. октобра лета Господњег 2014.

Кад прођу светови и векови, остаће само Божји печати о народима.

То су њихови уметници и мудраци

Милић од Мачве

Братислав Анђелковић  Бата из Вучја је рођен 1953. у Лебану, а од 1960. године живи у Вучју крај Лесковца, где и ствара. Средњу уметничку школу завршио је у Пећи. Велики је добротвор и хуманиста, излагао је у земљи и иностранству. Његова су дела непресушна инспирација песницима. Бројне камене фреске је подарио нашим храмовима.
Црква Свете Петке у Ђавољој вароши је за сликара Бату из Вучја место које га је чекало да се ту заустави на свом путу древног сневача. Да камену из Грабовнице, извађеном недалеко од Ђавоље вароши, подари душу Православља. Дванаест камених фресака из Ђавоље вароши и један мрав из цркве Лазарице који на свом чланку носи лик кнеза Лазара уметников су залог за будућност. У природи је све велико и све нађе своје место. „Хтео сам да овековечим мрава и да кажем са којих је простора, и да овековечим моменат када је постао уметнички експонат.“

Зорица Зец

Извор: СПЦ

Pin It on Pinterest

Share This