Select Page

Благословом његовог преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована група ученика, предвођених свештеником Зораном Врбашким, посетила је Грчку друге недеље септембра.

На пут су кренули ученици, учесници Наградног конкурса у оквиру Госпојинских свечаности. Аутори најбољих литерарних и ликовних радова, предвођени вероучитељима Шумадијске епархије, директорима, наставницима и стручним сарадницима, своје путовање започели су молитвом у Саборном храму, посвећеном Успењу Пресвете Богородице у чију смо славу и кренули.

Долазак у Уранополис, градић на Халкидикију, у раним јутарњим часовима, подразумевао је раздвајање групе. Мушки део наше дружине испратиле смо на брод који је возио на Свету гору и Хиландар, што је било и крајње одредиште њиховог ходочашћа, а женски део групе укрцао се на брод који је возио западном страном Атоса. У вожњи која је трајала неколико сати виделе смо манастире Дохиар, Ксенофонт, манастир светог Пантелејмона, Симона Петра, Григоријат и Дионисијат. У атмосфери радости и смеха, понекад и песме, затекли су нас монаси манастира Григоријат који су нам, милошћу и благословом Пресвете Богородице, на брод донели мошти на целивање. Касније смо сазнали да се то не дешава тако често и та вест нас је додатно обрадовала и подстакла да благодаримо Господу и Његовој Пресветој Мајци на указаној неочекиваној милости.

Будући да је женама на Свету гору приступ забрањен, по заповести Богомајке, ми смо другог дана нашег путовања обишле манастир Каково, метох манастира Хиландар, где су нас љубазни домаћини упознали са историјом манастира, животом монаха на Хиландару и делатностима које они обављају. Тог поподнева нам се придружује и мушки део екипе. У атмосфери радости, смеха, саборности препричавали смо једни другима утиске од предходног дана.

Последњи дан нашег путовања био је предвиђен за заједничку посету манастиру Каково и манастиру Свете Лидије у Аспровалти, који је у време ратова на територији бивше Југославије био прибежиште деци, ратним сирочићима. На гробу архимандрита Теофилоса, главног иницијатора за пружање помоћи српском народу, отац Зоран одслужио је парастос.

Посетом цркви Светог Димитрија и српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну, гробљу на коме су сахрањени наши ратници пострадали на бојиштима од 1916. до 1918. године, завршавало се наше путовање. Непрекинута радост међу децом и одраслима настављала се и на путу ка Србији.

Освежени и оплемењени, укрепљени Духом Светим и благодаћу игуманије Свете Горе Пресвете Владичице Богородице, завршили смо наше путовање жалећи само за једним, а то је да је путовање потрајало још који дан дуже. Награђени ученици обећали су нове радове, а све у жељи да се поново са својим друговима нађу на једном оваквом путовању.

Ана Влајић, вероучитељ

Извор: Епархија шумадијска

Pin It on Pinterest

Share This