Select Page

Само име археолошког локалитета крај фудбалског стадиона „Крушик“ – Црквиште упућује на некадашње постојање сакралне грађевине, на месту где се више од пола века игра фудбал, надомак пружне деонице Београд – Бар. Траг векова заметнут, порушен… Мало од Турака, мало од Срба. Свак у своје време… Али, парче тла на ком се Господу молило, народ памти и коленима му име преноси. Отуда Црквиште… Као сведочанство, опомена и обавеза. „Да сведемо светлост, да обасја вековима затрпано“, како рече Владика Милутин приликом јучерашњег обиласка радова, којима се поново прионуло прошлог понедељка. Подсећања ради, прва истраживања овог терена 1987. године извршили су археолози Ђорђе Јанковић из Београда и Жељко Јеж из Ваљева.

Табла на стадионској огради намерника упознаје да се овде налазе остаци најстарије ваљевске цркве из 14. столећа, грађене у стилу рашке школе црквеног градитељства. Претпоставља се да је била део древног манастира Градац. Византијски извори помињу Епископију Градац те да је црква њеној управи припадала. Надгробна плоча монаха Јефрема Ђурђа, сина великог тепчије на двору краља Драгутина, датована у 1312., чува се у ваљевском музеју као драгоцено сведочанство на одвећ развијен духовни живот овог простора знатно пре првих помена Ваљева (документ Дубровачког архива из 1393. год.). На основу георадарског снимка, који је показао постојање одређених облика чврстих објеката испод земље, отворене су две сонде на потезу од стадиона до пруге, уз ограду. Како је Владику Милутина у име Завода за заштиту споменика културе Ваљево известио археолог Радивоје Арсић, утврђено је постојање гробнице са земним остацима близу основе остатака храма из 14. века, као и остаци зида који не припадају темељу храма, али се налазе у непосредној близини. Према Арсићевим речима, ти остаци наговештавају да зид има континуитет, односно пружа се и са леве и са десне стране истраженог простора. Између храма и пруге, уочене су велике количине наноса шљунка, песка и камена за које археолози сматрају да су настали услед покушаја да се терен поравна или је реч о остацима канала за воду, које је поседовало аустријско војно утвђење из 18. века.

Завод за заштиту споменика културе Ваљево извршио је истраживања уз стручну помоћ Истраживачке станице Петница, а на молбу Владике Милутина, упућену 13. фебруара 2013. године. Овај подухват Епархија ваљевска финансирала је са 500 евра. Сви археолошки налази биће уредно евидентирани и према принципима науке сачувани у првобитном положају. Убрзо потом, радиће се на презентацији локалитета. Владика Милутин изразио је задовољство сарадњом са стручњацима Завода, обећавши да ће Епархија ваљевска и убудуће пружати подршку овом пројекту.

Ј.  Ј.

Извор: Епархија ваљевска

Pin It on Pinterest

Share This