Izaberite stranicu

naslovna_237

Свето сабирање у име Христово
(Приказ 237. броја Светигоре)

Уочи празника Петровдана из штампе ји изашао нови 237. број Светигоре, образника за вјеру културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На првим страницама налази се пригодна бесједа „Многоцјена ниска сабрања Господњих“ Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија изговорена прошле године 12. јула у Цетињском манастиру.
Период од Педесетнице, тј. од претходног духовског броја Светигоре до овог новог броја, протекао је у посту, а о историји овога петровског поста пише Џон Санидопулос. Овај период обиљежио је један велики догађај не само за нашу Цркву, него догађај велик и за читаво православље. Наиме, 14. јуна извађене су и пренијете мошти светог Јустина Поповића – апостола наших дана. Како је било тих дана у Ваљевским ћелијама сазнаћете из репортажа. Ту је и кратко житије преподобног, затим његов запис под називом „Плава птица“. Цјелокупно дјело и мисао светог аве Јустина били су подлога за докторску дисертацију јеромонаха Максима Попова, „Дух времена“, која је посвећена проблему духовне оцјене савременог свијета.
А наш савремени свијет пун је прелести и заблуда, зависти и зависности. О Земљи живих – духовном лјечилишту за зависнике, у интервјуу Светигори говири новосадски свештеник Бранко Ђуричин, који годинама помаже таквим људима.
Поред јубилеја 120 година од рођења и 35 година од упокојења светог Јустина Ћелијског, Светигора се осврнула и на још неке значајне овогодишње јубилеје. 28. јула на Видовдан навршило се 100 година од Сарајевског атентата, тј од почетка Првог свјетског рата. Др Милош Ковић пише о „видовданском поријеклу Гаврила Принципа“. Светигора вас информише о прослави Видовдана на Газиместану, Грачаници, Зејтинлику Андрићграду . О Видовдану пише Милорад Вукановић.
Следећи јубилеј који је заступљен у петровској Светигори јесте 700 година од рођења игумана земље руске – преподобног Сергија Радоњешког, и том приликом, читајте наставак текста из претходног броја ђакона Валерија Духањина под називом „ Он ће бити обиталиште и слуга свете Тројице“.
Од историјских тема, ту су још и текст мохана Павла Кондића под називом „Да ничију осјетљивост не вријеђамо“ о односу према инославнима након 1912. године у крајевима ослобођеним од турске власти и пропојеним црногорској држави; затим текст протојереја-ставрофора хаџи Драгана Крушића који пише о витештву и мученичкој кончини Благоја Крушића.
Светигора не заборавља своје ближње који су нас напустили, и овога пута кроз рубрике сјећања и помени, она се опрашта од оних који су у овом свијету ишли са вјером ка Господу.
На ових више од шездесет страна налази се мноштво интересантних тема и текстова, који ће сигурно заокупити пажњу многих. Своје мјесто нашли су и стихови, овога пута Милоша Црњанског и хаџи Радована Бећировића Требјешког. Ту је и наставак превода његовог високопреосвештенства Митрополита Амфилохија старозавјетних књига, за овај број „Књига Јездрина“. Објављена је и једна прича под називом „Мој отац“ Војислава Кривокапића Ђинодолског. Срђа Трифковић даје приказ енглеског и руског издања дневничких записа „Љетопис новог косовског распећа“.
Они значајни догађаји из свијета, Помјесних цркава, Отачаствене цркве и Митрополије црногорско- приморске који су се десили од празника Духова на овамо, нашли су своје мјесто у хроникама часописа.

С. Ж.

 

Pin It on Pinterest

Share This