Његово преосвештенство епископ будимљанско никшићки владика Јоаникије са свештенством Српске православне цркве освештао је радове изведене на цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу. Тим поводом одржана је и света литургија, литија око светиње, а онда и народни сабор.
Овдје смо данас ради обнове звоника, да бисмо га ставили у литургијеку богослужбену употребу и обрадовали светом службом Светог Арсенија, али и обиљежили славу братства православне омладине „Краљ Милутин” нагласио је владика Јоаникије у обраћању вјерном народу.
Говорећи о Светом Арсенију, чији празник је јуче слављен, владика је подсјетио да је Св. Арсеније обилазио цркве у долини Лима које су Немањићко наслеђе и служио у цркви Светих апостола Петра и Павла.
– Служио је и у манастиру Вољавцу, а свој свети живот скончао је у манастиру Црнчи, који је задужбина великог хумског кнеза Мирослава, казао је Јоаникије, додајући да је као епископ Арсеније посјећивао стару Будимљанску епископију чије је сједиште било у Будимљи, као и Хумску епископију, чији је центар био у Бијелом Пољу.
– Наставило се житије Арсенијево и након његове смрти и као што су мошти Светога кнеза Лазара ишле од Раванице до Сент Андреје, тако су и мошти Светога Арсенија ишле од Пећке патријаршије до Сарајева. Оно што се зна једно вријеме биле су у манастиру Шудикови, код Берана, а онда у Довољи, па Добриловини, Морачи, па на Медуну и Ждребаонику и у манастиру Косијерево. Пред Аустроугарском силом, пренесене су у манастир Ждребаоник гдје и данас почивају бесједио је владика додајући да је митрополит Амфилохије у манастиру Ждребаоник обновио Арсенијев ћивот, дао честицу моштију и наново га обукао у свештене одежде „да света служба божја не престаје и да се наставља у све вјекове”.
Владика је похвалио све што је досад урађено на цркви Светих апостола Петра и Павла. Рекао је да се обнова наставља и захвалио свим добротворима и приложницима.
На првом мјесту захвалио је Црквеној општини Бијело Поље која је све покренула и осмислила, правећи дугорочан план за обнову.
– Ушло се у програм прекограничне сарадње и за обнову ове знамените светиње добијена су средства од ЕУ. А како и не би када је Мирослављево јеванђеље писано, настало овдје и постало свјетска културна баштина. Свакако да и ова црква заслужује да постане дио те баштине као и манастир Сопоћани, Пећка патријаршикја и Грачаница, које су већ стављене на листу заштићених светиња о којима се брине Унеско. Кад све завршимо, и кад се изграде здања око цркве како је то некад било, позваћемо све добротворе, приложнике, пријатеље, да свима лијепо и како је то уобичајено захвалимо, поручио је владика Јоаникије.
Према ријечима старјешине цркве протојереја Дарка Пејића на оба звоника стављени су нови оловни покривачи и нови крстови. Крстове је израдио Звонко Дробњак из Бијелог Поља, а платила их је и приложила храму породица Ранка Радовића.
Оловни прекривач платила је Црквена општина. Тиме је завршена прва фаза обнове светиње. Планирано је да се до 2016. године црква комплетно уреди.
Предсједник Црквене општине Бијело Поље Ранко Дамјановић каже да је Европска унија за овај пројекат опредијелила 120 хиљада еура.
– Све се ради кроз пројекат прекограничне сарадње, гдје су партнери Епархија будимљанско никшићка и ТО „Златибор”, под називом „Кроз културу и туризам”. Истекла је прва година трајања пројекта тако да смо и тим поводом данас организовали духовно сабирање са жељом да вјерни народ и сви људи добре воље виде како радови напредују, рекао је Дамјановић.
Он се нада да ће од прољећа, кад вријеме дозволи, бити настављени послови на коначном завршетку јужног звоника, уређењем његове унутрашњости и коначном завршетку радова за које је ЕУ одобрила средства.
Дан братства православне омладине „Краљ Милутин”
У склопу ових свечаности обиљежен је и Дан братства православне омладине „Краљ Милутин“, који славе мали јубилеј – деценију постојања.
Предсједник братства православне омладине је Хаџи Драгиша Јеремић и он је заједно са омладином умногоме допринио да црква у овим тешим временима олакша живот свом народу. Радили су на помагању у изградњи кућа, дијељењем помоћи сиромашним, и добровољним давањем крви, нагласио је протојереј Дарко Пејић.
Милован Нововић
Извор: Дан
