Izaberite stranicu

Моба у Соко Граду пуне две деценије игра значајну улогу у васпитању младих учесника у духу и традицији православне вере
Као и сваке године, тачно у подне 19. јула мобаши и вероучитељи кренули су са прва два аутобуса испред Патријаршијског  здања у Београду пут манастира Светог владике Николаја. Много је младих који први пут долазе на Мобу, а међу њима је и старих мобаша. Казују млади мобаши: Кад једном дођеш у Соко Град и будеш на Моби, увек пожелиш да се поново вратиш, јер се овде живи пуни живот; преобразиш се и више ниси исти када дођеш кући.
Што смо се више приближавали манастиру, то је било веће узбуђење, а све чвршћа жеља да се прво угледа крст на оближњој планини изнад манастира,  јер зна се … кад се види крст, манастир је ту!
Долазак на Мобу је као повратак кући!
У манастирској порти младе госте дочекују домаћини, отац Зоран Ристивојевић са свештенством и вероучитељима.  Све се одвија лако, брзо, једноставно. Млади су размештени по собама и полазе на вечерње богослужење, да у молитвеном сабрању почну двонедељни заједнички живот.
Млади из Чикага, са Косова и Метохије (Штрпце), из Македоније (Куманово, Битољ, Скопље), Републике Српске (Бања Лука, Зворник), из Србије …  једним устима изговарају молитве…
Посебну узвишеност молитвеном сабрању пружа заједничко певање тропара Светом владици Николају, који и овога  лета произносе деца из Житорађе са новом браћом и сестрама пристиглим са разних страна света.
Стефан Видовић, студент медицине, овде је са другарицом Јеленом, студентом економије, дошао чак из Чикага: – Наши су родитељи у грађанском рату избегли из Дрвара и Бенковца, и у Америци су се упознали и склопили брак. Увек смо васпитавани у смислу да су  наша вера и матерњи језик најважнији. Сваке недеље се окупљамо на светој Литургији у манастиру Светога Саве у Либертивилу, манастиру у којем је и почивао Свети владика Николај. Најважније је знати ко си, одакле си, који су твоји корени. Зато се ми и овде окупљамо око наше Цркве и светитеља..
– Први пут сам боравио на Моби 2010 са неколико другарица из Америке. Моба је на нас оставила такав утисак да увек желимо да вратимо овде. Већ други дан живимо као једна породица. Биће нас тринаесторо из Америке, и након Мобе путујемо у Грчку. По повратку у Америку свако ће причати о Србији и Моби у Соко Граду како би и други наши млади долазили и упознавали се са својом вером и светињама. Ми у Америци дубоко смо свесни да је Црква стожер нашег окупљања и наше снаге, казује нам Стефан захваљујући у име свих учесника Мобе 2013 на гостопримству Епископу шабачком Лаврентију, оцу Зорану Ристивојевићу, свештеницима, вероучитељима и свима који брину о учесницима Мобе.
Да учесници Мобе не би остали само на теоретском делу упознавања са вером и традицијом и само тиме задовољили своја ишчекивања, него да би и непосредно у Цркви и друштву проводили оно што слушају на предавањима, уведене су и практичне радионице.
После заједничке вечере учесници су подељени групе, које имају своје свакодневне задатке, послушања. Боравак на Моби је осмишљен тако да мобаши у преподневним сатима учествују у уређивању манастирског комплекса, или да похађају специјализоване радионице, присуствују културним и спортским активностима, или већ упознају околину манастира (уз пратњу вероучитеља). Предвиђена су и поклоничка путовања појединим светињама наше Цркве.
На првом јутарњем богослужењу – препуна црква младих. Преосвећени владика Лаврентије је поново свесрдно пожелео добродошлицу младима.
Моба 2013 је започела трећу деценију постојања уз молитве, заједничке послове, песму, разговоре, предавања, све покрај Светог Владике Николаја и новог конака који носи име Дом патријарха Павла.
Зорица Зец

Извор: СПЦ

Pin It on Pinterest

Share This