Izaberite stranicu

Успешна сарадња Матице српске и Српске академије наука и уметности (САНУ) изнедрила је изложбу „Уметност 18. века у колекцији Галерије Матице српске“ која је отворена у Галерији САНУ.
На овој занимљивој изложби може се видети око 100 репрезентативних дела – икона, религиозних композиција и портрета. Изабрани експонати дају увид у ликовну поетику традиционалног зографског, ранобарокног, репрезентативног високог и каснобарокног српског сликарства.
Изложбу је отворио академик и историчар уметности Динко Давидов, а присутнима су се обратили управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу Радослав Петковић, министар културе и информисања у Влади Србије Братислав Петковић, као и академик Димитрије Стефановић.
Отварајући изложбу, академик Давидов је истакао да је на иконома представљеним на изложби најверније приказана стваралачка виталност нације у преображају у туђој и „негостољубивој средини“.
„У првом делу галеријског избора налазите се међу узнемиреним даровитим зографима који су у метежу сликали чудесне иконе, у другом делу су барконе слике које су красиле монументалне храмове, а ту су и портрети великих мецена уметности“, испричао је Давидов.
Министар Петковић је приметио да је београдска публика у могућности да сагледа настанак и развој комплексне епохе у историји српске културе.
„Моћи ћемо да стекнемо широки увид у ликовне токове 18. века“, оценио је Петковић.
Он је нагласио да је српски народ прошао кроз велике промене у 18. веку у доба Хабзбуршке монархије (велика сеоба 1690, Темишварски сабор 1790.) и да се оне могу „веома јасно сагледати у ликовним делима приказаним на овој изложби“.
„Доласком на панонске просторе византијска и зографска традиција се полако напушта и полако се све приближава барокној уметности и ствара се сликарство посебне ликовне поетике“, рекао је Петковић, додајући да су ту и портрети који дају опис времена у коме су настали.

sanu.jpg

Палковљевићева је рекла да је у Галерију САНУ донет део фонда који је изложен у сталној поставци Галерије Матице српске и самим тим није доступан онима који не дођу у Нови Сад и додала да је тај део фонда „недовољно познати део српске културне баштине, српског наслеђа које се чува у Војводини“.
Део изложбеног простора посвећен је постављању резултата научних испитивања материјала и техника израде две најстарије изложене иконе „Благовести из 16. века и „Усековање десет критских мученика са краја 17. века“, која су спровели стручњаци Галерије Матице српске и Института за нуклеарне науке „Винча“ уз сарадњу Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине и Народног музеја у Београду.
Изложба је употпуњена текстуалним легендама, конзерваторским посетерима, причама о сликама и биографијама уметника, а трајаће до 11. септембра.

Pin It on Pinterest

Share This