Izaberite stranicu

vladikairinejbulovicСарадник Политике затражио је од мене кратак коментар на одлуку Апелационог већа хашког Трибунала којом је Радовану Караџићу враћена оптужба за геноцид под муслиманима и Хрватима у седам општина, а одлука је правдана и изјавом анонимног (!) сведока по којој је код српског руководства у Босни и Херцеговини постојала намера да трећина муслимана буде побијена, трећина силом преведена у Православље, а трећина протерана. У тексту Биљане Митриновић „Нове, невероватне оптужбе из Хага” (Политика, 13. јул 2013, стр. 1 и 5) мој коментар је наведен у скраћеном облику, очигледно због обима читавог текста, те га овде објављујем у пуном облику:
Какав светац, такав и тропар!
Какав суд, таква и одлука!
Очигледно је да су у босанско-херцеговачком рату постојали ратни злочини свих сукобљених страна, а да се само Србима приписује „геноцидна намера”. Шта би се, сходно овој логици, могло рећи о намерама демократских земаља Запада у земљама Блиског и Средњег Истока са већинским муслиманским становништвом? Ту, дабоме, важе нека друга мерила, други „стандарди”.
Анонимна изјава на коју се позива „хашка правда” мени изгледа као историјски истинита изјава усташког министра Миле Будака из 1941. године коју неко сада – а лако је досетити се ко – жели да припише босанским Србима. Више него провидно!

Епископ бачки Иринеј

Нови Сад, 15.07.2013 – Информативна служба Епархије бачке

Pin It on Pinterest

Share This