Izaberite stranicu

Руски портал Православие.ру објавио је интервју са православним Сиријцем, јеромонахом из Антиохијске патријаршије, посвећен трагичном положају хришћана у савременој Сирији. Редакција је одлучила да не наведе име свештеника, да се не би изложио опасности ни он сам ни његови ближњи.

– Оче, кажите нам молим Вас о савременом положају православних хришћана у Сирији.

– Ми трпимо велики прогон од стране муслимана. Сада су у Сирију дошли муслимани из 29 различитих земаља да учествују у џихаду, да воде „свети рат“. Они добијају много новца из Саудијске Арабије, Катара и других земаља. Ови придошли муслимани у сарадњи са локалним сиријским муслиманима изводе и војне нападе и терористичке нападе и друге акте насиља над мирним становништвом.

У оквирима „светог рата“ који су објавили они муче и убијају православне свештенике – ваде им очи, ломе кости, ваде им органе као што је то било са оцем Фадејем ал-Хададом. Отимају и свештенике и епископе, и жене хришћанке и младе људе; и нико не зна где су ти људи и шта се дешава са њима. Неки су били отети пре годину дана и ми до сада не знамо ништа о њиховој судбини. Некима су одузели домове, а нечије куће су разорене током војних дејстава.

Последњих месеци сваки дан нам јављају нове трагедије. На пример, јуче су отели цели аутобус жена са децом. Муслиманске вође директно призивају на убијање свепштеника и монаха, ломе крстове, не остављају ништа. Разорили су мноштво цркава и манастира, чак је на зграду наше митрополије испаљена ракета. Прогони обухватају не само православне, већ и хришћане других конфесија. Многи хришћани живе у страху за своју децу. Ко има могућности бежи из земље, али то се пре свега тиче људи који имају рођаке у другим земљама и који имају довољно новца.

Постоја насеља која су у потпуности освојена од муслимана. Тамо управљају нови емири, и хришћани који нису успели да побегну из тих места имају обавезу да плате џизу – посебан порез за право да остану хришћани, док жене тамо морају да покривају лица као муслиманке. Ако не буду платили џизу, једноставно ће бити убијени. Неће бити добро ако сви хришћани напусте Сирију, јер ће онда Црква овде нестати. Међутим, остајући они ризикују свој живот и живот своје деце. Зато се Црква налази у врло сложеном положају. Молитва је једини наш ослонац. Све је у рукама Божијим.

Sirija intervju1

– Кажите нам молим Вас нешто о митрополиту алепском Павлу кога осу отели побуњеници – сунити.

– Прошло је већ месец и по дана од како су отели Владику и ми до сада не знамо шта се дешава са њим. Желели бисмо да знамо да ли је још жив али чак ни то не можемо. Владика Павле је мој духовни отац, већ има 22 године како се исповедам код њега – то је заиста Божији човек, пун љубави према Богу, човек који живи за Цркву. Он је један од водећих духовника Антиохијске Православне Цркве. Владика је примио монаштво на Светој Гори и тамо се подвизавао. Али и касније када је изабран и хиротонисан за епископа, уопште није оставио своја монашка правила. Он сваке ноћи чита своје молитвено правило, устаје рано и уопште, у свему чува монашки начин живота. Владика је основао монашко братство, нас је двадесет, један из нашег братства је сада митролит у Аргентини. Такође је Владика подигао и женски манастир, где има око двадесет сестара, а сем тога има више од 1500 духовне деце по целом свету. Митрополит Павле је јако скроман човек, који мало говори и притом само оно што је заиста потребно. За мене је он образац епископа и монаха. Владика никада није улазио у питања политике, увек се бавио једино духовним животом, учио молитви. Не много пре његове отмице ми смо заједно ишли по граду. Ја сам га питао: „Старче, зашто идете пешке? Опасно је, многи су већ отети“. Он ми је одговорио: „Мучеништво је јединствени непогрешиви пут“. Ја сада не знам шта је са њим, да ли је већ постао мученик. Не знамо кога да питамо, где да се обратимо, шта да радимо.

– Како, по Вашем мишљењу, могу на даље да се развијају догађаји у Сирији?

– Тешко је било шта претпоставити, јер у овом сукобу постоји јако много страна, ово није класичан рат између две стране. Међутим, могу рећи једно: да није било подршке из Русије, ми бисмо већ одавно изгубили Сирију. Једино што сада могу да учине сиријски хришћани је да се моле. Није важно то ко ће умрети раније а ко касније, већ то где ће наше душе отићи. Сада је смрт блиска свакоме. На пример, недавно смо ишли улицом и мој водич је желео да скрене у једну уличицу али сам му ја у последњем тренутку рекао: „Хајде да скренемо у следећу“. Тек што смо кренули даље, у тој уличици у коју смо малопре размишљали да уђемо експлодирала је бомба. Господ нас штити и доћи ће дан када ће Он питати оне који сада убијају, кољу и пљачкају.

– У Русији су сакупљали прилоге и хуманитарну помоћ за пострадале људе у Сирији. Да ли ми још некако можемо помоћи православним Сиријцима?

– Можда ако би на неко време примили некога од жена и деце који се налазе у опасности. У стварности хришћани не желе да напусте своје домове и завичај, али је просто неопходно да се то учини ради спасења људи.

Међутим, најважније је да се молите за нас!

Интервју урадио Ђакон Георгије Максимов

Извор: Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“

Pin It on Pinterest

Share This