Протојереј-ставрофор Велибор Џомић
Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и протојереј-ставрофор Велибор Џомић казао је у интервуу за портал ИН4С да је Православна црква вољна да учествује у припреми новог закона о правном положају цркава и верских заједница, оцјењујући да су политички разлози пресудни зашто Црна Гора још увијек није потписала уговор са Српском православном црквом.
Он сматра да Влада Црне Горе нема адекватне стручњаке који познају државно-црквено право, због чега приликом припреме новог закона о правном положају цркава и вјерских заједница треба потражити помоћ од стручњака из Савјета Европе, а у радну групу треба укључити и квалификоване представнике цркава и вјерских заједница.
Џомић је казао да ће Митрополија црногорско-приморска приликом доношења новог закона о правном положају вјерских заједница инсистирати на поштовању принципа одвојености цркава и вјерских заједница од државе.
Он је поручио да се грдно варају они који мисле да се питање односа државе са црквама и вјерским заједницама у Црној Гори може ријешити тако што ће се примат дати идеолошким интересима у односу на правне принципе.
Ако се, истакао је Џомић, не дај Боже, крене тим путем онда проблеми не само да неће бити ријешени него могу бити увећани.
Он је казао да је Митрополија црногорско-приморска опредијељена за дијалог са Владом Црне Горе, али никаква комуникација са канонски непризнатом Црногорском православном црквом није могућа.
Џомић је навео да СДП већ годинама покушава да се обрачуна са Православном црквом, али јој не успијева за руком, односно све су покушали и све су до сада изгубили на судовима.
Он је лидера СДП-а и предсједника црногорског парламента Ранка Кривокапића поново означио као екстремисту и иницијатора прогона Православне цркве и свештенства.
Џомић је казао да до даљњег нема ни рушења ни измјештања обновљене цркве Свете Тројице на Румији, понављајући да је глупа иницијатива неканонске ЦПЦ за њено уклањање.
Он је истакао да Митрополија црногорско-приморска неће одустати од иницијативе за обнову цркве Светог Петра Цетињског на врху Ловћена.
Право да буде изнад идеологије
Влада Црне Горе је најавила да ове године планира да донесе нови Закон о правном положају цркава и вјерских заједница. По том питању су већ остварени први контакти са вјерским поглаварима. Какав ће став Митрополија црногорско-приморска заузети у тим преговорима, односно на чему ће инсистирати?
Митрополија и остале епархије Српске цркве у Црној Гори већ годинама инсистирају на доношењу новог Закона о правном положају цркава и вјерских заједница. Подсјећања ради, Митрополија је 2008. године у Бару организовала међународни научни скуп на ту тему. Нешто касније је одштампан зборник радова са тог скупа на коме су учествовали бројни стручњаци из области државно-црквеног права из више држава-чланица Европске уније. Стари закон из социјалистичког периода, који је на снази већ скоро 40 година, у доброј мјери је превазиђен и није усаглашен са међународним принципима и цивилизацијским достигнућима у области односа државе са црквама и вјерским заједницама, као ни у погледу остваривања права грађана на слободу вјероисповијести.
Не вјерујем да ће, поводом доношења новог закона, бити било каквих преговора. Сви су сагласни да нови закон треба донијети. Став Православне цркве тим поводом је саопштен на том скупу, али и у десетинама саопштења Митрополије. То је ових дана саопштено и министру Суаду Нумановићу. Став Митрополије се до данас није промијенио, а вјерујем и да се неће промијенити.
У најкраћем, инсистирамо на имплементацији члана 9. Европске конвенције о људским правима и чланова 14. и 46. Устава Црне Горе. Дакле, законом је неопходно обезбиједити остваривање слободе вјероисповијести у индивидуалном и колективном аспекту и нормирати систем кооперативне одвојености цркава и вјерских заједница од државе који подразумијева обавезу државе да поштује улогу, идентитет, достојанство, устројство и унутрашњу аутономију цркава и вјерских заједница у пуном капацитету.
Да ли Влада Црне Горе има адекватне стручњаке који познају државно-црквено право?
-Био бих срећан када бих могао да кажем да има, али, на жалост, нема. Руку на срце, у томе није највећа кривица Владе. Област државно-црквеног права је већ деценијама потиснута из правне науке на бившем југословенском простору тако да је иста ситуација и у Црној Гори.
Како ће се израдити нови закон без стручњака Владе у тој области?
Недавно сам једном министру у Влади Црне Горе рекао да се нови закон веома лако и на квалитететан начин може припремити само уколико се буде поштовала правна наука. Грдно се вара онај који мисли да се питање односа државе са црквама и вјерским заједницама у Црној Гори може ријешити тако што ће се примат дати идеолошким интересима у односу на правне принципе. Ако се, не дај Боже, крене тим путем онда проблеми не само да неће бити ријешени него могу бити увећани.
Ако нема довољно стручњака у Влади, а нема их, онда треба потражити помоћ од стручњака из Савјета Европе. Затим, у радну групу треба укључити и квалификоване представнике цркава и вјерских заједница. Ако се у припрему Закона о играма на срећу укључују и они који се баве тим послом, у припрему Закона о спорту они који се баве спортом, у припрему Закона о невладиним организацијама представници тог сектора онда је сасвим природно и нормално да се у припрему овог Закона укључе и представници цркава и вјерских заједница. Тако су радиле све државе у окружењу и Европској унији. Не видим ниједан разлог да се другачије поступи у Црној Гори. Али, остаје да видимо којим ће путем кренути Министарство за људска и мањинска права које је, по садашњем акту о организацији Владе, надлежно за припрему тог Закона. Подсјетићу само да се у неким земљама ЕУ такав закон усваја двотрећинском већином у Скупштини. Та чињеница свједочи да се ради о важном и веома осјетљивом питању.
На који начин очекујете да ће новим законом бити регулисано питање црквене имовине?
Имовинско-правна питања свих правних субјеката, па и цркава и вјерских заједница као правних лица су ријешена недавно донијетим законима из те области и то првенствено Законом о својинско-правним односима. Закон о правном положају цркава и вјерских заједница једино може да гарантује правни субјективитет цркава и вјерских заједница и, у погледу имовине, да констатује постојање њиховог раније стеченог или, тачније, вишевјековног права да, на основу свог правног субјективитета, располажу својом имовином у складу са законима из те области. Таква је пракса Европске уније и држава у окружењу. То потврђују и три уговора које је влада потписала са једном црквом и двије вјерске заједнице.
Дедеић да се покаје
Уколико се, током припреме новог Закона о правном положају вјерских заједница, постави и услов да се оствари дијалог са канонски непризнатом Црногорском православном црквом, да ли ће Митрополија црногорско-приморска пристати на тако нешто?
Прво, не постоји само Митрополија него и Епархија будимљанско-никшићка која има своје сједиште у Црној Гори. Такође, на једном мањем простору данашње Црне Горе се простире духовна јурисдикција Епархије захумско-херцеговачке и Милешевске. Ту чињеницу многи не желе да виде, а веома је важна. Зато је битан и став остале три православне епископије и то држава мора да уважи. Сваки други однос према том питању значи кршење начела одвојености Цркве од државе и непоштовање унутрашње црквене аутономије у погледу самосталног уређивања сопственог организационог устројства.
Као што Црква не може да условљава државу са којим ће државама да разговара тако ни држава, приликом доношења закона, не може једној Цркви, а посебно не оној која је родила Црну Гору, да поставља услове такве врсте. Таква идеја је, чак и кад би некоме пала на памет, за Цркву неприхватљива.
Црква је са рашчињеним свештеницима у вези њихове службе завршила у канонским поступцима и то држава мора да поштује. Црква није створена прије 2000 година државним законом. Христос није чекао ћесара да донесе закон по коме би Црква била Црква.
Једини дијалог Цркве са тим људима може да се тиче њиховог покајања и повратка у Цркву у достојанству лаика. О тој врсти дијалога једину мериторну одлуку може да донесе Црква. Молим се Богу да Дедеићу и његовој тројици-четворици рашчињених колега подари снаге и дометне вјере да се покају због свега што су сагрешили током ових десетак година, јер су се прво огријешили о Бога и своју душу, а онда и о оне људе које су свјесно обмањивали.
Када очекујете да ће Влада Црне Горе потписати уговор са Српском православном црквом као што је то већ урадила са Католичком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом?
То је питање за Владу Црне Горе. Црква је са своје стране изразила спремност, предузела адекватне кораке и о томе на примјерен начин обавијестила Владу.
Шта је, по Вашем мишљењу, кочница и због чега још увијек нема сличног уговора са најбројнијом вјерском заједницом у Црној Гори?
Мислим да су разлози више политичке, а најмање правне природе. Више пута је речено, а и званичницима је јасно да док тај посао не заврше и са Православном црквом на исти начин као и у претходна три случаја читав пројекат, без обзира на три потписана уговора, виси у ваздуху. А и кад се и ако се потпише треба знати, а више пута сам то јавно саопштио, да су такви уговори веома тешко примјенљиви у садашњим законским оквирима.
Из тог разлога одавно постављам питање смисла таквих уговора у важећем правном систему Црне Горе. Више користи од три уговора је извукла Влада, а готово ниједну Католичка црква и двије вјерске заједнице. Прошло је доста времена од када су уговори потписани и од када су ступили на снагу. Треба видјети шта је од обавеза испуњено од страна уговорница.
Покушаћу да, за читаоце Вашег портала, укратко резимирам ту причу. Католичка црква само на папиру има признат јавно-правни субјективитет, а у реалном животу га нема нити ће га, како ствари стоје, имати.
У чему се промијенио положај Барске надбискупије и Которске бискупије након што је Темељни уговор ступио на снагу? Ето питања за велике правне ауторитете и државе и Католичке цркве у Црној Гори да одговоре. Ја знам одговор и мени не треба, али мислим да га потребују грађани Црне Горе.
Шта је за годину дана добила Исламска заједница, а што не би добила без уговора? Има ли халал хране у болницама и затворима што је обавеза из уговора? Нема. Има ли исламског вјерског објекта у ЗИКС-у? Нема. Да ли су исламски вјерници добили право на одмор у току радног времена петком ради обављања своје молитве? Наравно да нису. Све то пише у уговору, али нема у реалном животу. Читам прије неки дан изјаву имама из Бара да је Одбор Исламске заједнице отворио дјечији вртић. То је за сваку похвалу. Он наводи да је вртић отворен ”захваљујући уговору”. То није тачно, јер свако данас може да оснује вртић, али не по уговору него у складу са законом који регулише ту област. Гдје то може бити да се неко позове на уговор и отвори вртић, телевизију, радио станицу?
Послије доста времена које сам потрошио ради изучавања те материје и анализе три уговора склон сам да закључим да се намјерно ишло тим путем како би се ”притискала” Православна црква, али не иде то тек тако. Да се Црква тако повијала кроз разне историјске мијене и промјене, да је била сервис моћницима онда би давно престала да буде Црква. То неки још увијек не могу или неће да схвате.
Мени као свештенику више од било ког уговора значи овај дивни православни вјерни народ који се сабира око своје Цркве као никада до сада и то у оваквим условима.
Кривокапић екстремиста и хушкач
Из владајуће коалиције, а посебно из Социјалдемократске партије, најављено је да ће се кренути у обрачун са Српском православном црквом када је у питању њена имовина у Црној Гори. Помињан је и њихов коалициони уговор са ДПС-ом. Стријепите ли од таквих најава?
СДП већ годинама покушава да се обрачуна са Црквом, али јој не успијева за руком. Све су покушали и све су до сада изгубили на судовима. Кривокапић је те неуспјехе недавно ”образложио” да није имао апсолутну власт у Влади. Али, заборавио је да каже да је имао апсолутну власт у ресорима које је добио СДП и опет није успио.
Мићо Орландић је, за вријеме директоровања Управом за некретнине, покушао да незаконито из листова непокретности испише Митрополију као носиоца својинских права на парохијским црквама у Цетињу, Даниловграду и другим општинама. Гурнуо је испред себе представника тзв. ЦПЦ, а прије тога га је мјесецима подучавао у службеним канцеларијама Управе како да изведу тај пројекат. Епилог је да су све изгубили на Управном суду.
Даље, Иван Брајовић је покушао да протјера свештенике који у Црној Гори живе деценијама. Епилог је да је све изгубио на Управном суду. Мало ли је?
Директно сте прозвали лидера СДП-а Ранка Кривокапића да стоји иза хајке на Митрополију црногорско-приморску. Шта је, по Вашем мишљењу, разлог толике нетрпељивости према цркви?
Тачно је да сам више пута означио Кривокапића као екстремисту и иницијатора прогона Цркве и свештенства и прозиваћу га све док се не поправи и промијени. Интересантно је да та особа стално гура друге испред себе да саопштавају и испуњавају његове жеље, а он би да на тај начин купи политичке поене. Недавно је Кривокапић испред себе истурио чак и неког момчића, али му ни то није успјело.
Гледао сам ових дана истраживања јавног мњења у Црној Гори током претходних десет година. Најнепопуларније личности су, и то скоро увијек на посљедњем мјесту, Ранко Кривокапић и Мираш Дедеић. Један до другога.
И лично сте већ двије године на удару државних органа Црне Горе, пошто МУП, и поред судских пресуда у Вашу корист, упорно одбија да позитивно ријеши Ваш захтјев за привремени боравак у Црној Гори. Очекујете ли да ће се то питање ипак ријешити на законит начин и шта је било узрок па то већ није урађено до сада?
Један је узрок – Кривокапић је заробио неколико органа државне управе и не дозвољава им да раде по закону. Потрошили су ми доста времена, али снагу да се изборим са његовим зулумом нисам изгубио. Напротив, како они више кидишу тако ми Бог даје све више снаге. Надам се да ће се то питање ријешити у складу са законом. Давно сам им јавно поручио да нема потребе да ме тјерају из Црне Горе и измишљају небулозе. Ако имам, а мислим да имам, право по закону – остајем. Да немам право по закону сам бих отишао и не бих чекао решења МУП-а. Ако ја тако дуго ”угрожавам националну безбједност Црне Горе”, а и даље сам на слободи, онда се постављају бројна питања. Наравно, нити сам угрожавао нити угрожавам било чију безбједност, а посебно не ”националну безбједност Црне Горе”. Служим Богу и народу онако колико могу и колико умијем. Бог не тражи више од тога.
Неканонска ЦПЦ је поручила да неће одустати од захјева за рушење цркве са Румије. Постоји ли опасност да се то заиста деси и шта би то значило?
Одговор је ових дана дало надлежно министарство након глупе иницијативе која је поднијета од стране тзв. ЦПЦ. Чудим се да су уопште разматрали и одговарали на глупе иницијативе. До даљњег нема ни рушења ни измјештања обновљене Цркве Свете Тројице на Румији. Она је на свом мјесту. А остала правна питања ће се решавати кад буде вријеме за то. Годинама говорим да има и других вјерских објеката истог статуса на том простору и да се закон не смије примјењивати селективно. А неки би управо то хтјели, али им то не може бити.
Ове године се обиљежава два вијека од рођење Петра Другог Петровића Његоша. Митрополија Црногорско-Приморска је тим поводом иницирала обнову цркве Светог Петра Цетињског на врху Ловћена. Да ли ћете одустати од те иницијативе и очекујете ли њену проходност?
Свака нормална иницијатива, а таква је иницијатива о обнови прве Цркве Светог Петра Цетињског, треба да има проходност. Вјерујем да ће се обновити Црква и испунити Његошев завјет да почива у Светињи. Да не вјерујем не бих био православни свештеник.
