Izaberite stranicu

[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/31201206[/picasa]

ЦЕТИЊЕ, 01.новембар 2012.г. – Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење архијереја, освештао је јуче на Цетињу просторије новоотворене Народне кухиње „Мати Јелисавета”. Митрополит је уручио и захвалнице људима без чије помоћи не би било могуће отварање Народне кухиње. Захвалнице су уручене ИОЦЦ (Међународној православној хуманитарној организацији), преко које је на Цетиње захваљујући Ненаду Прелевићу, директору ове организације за Црну Гору, стигла заоставштина покојне Мели Вујичић. Затим Олги Иванковић родом са Ријеке Црнојевића која сада живи у Америци, Весни Миловић која је дала прилог за покој душе своје сестре Илинке Ђорђевић, Момчилу Кривокапићу, привреднику са Цетиња, Антону Ходусу, вјернику из Русије као и Војину Благојевићу, извођачу радова на реконструкцији објекта Народне кухиње.

Митрополит је благословио многе који су помогли отварање Народне кухиње која је друга по реду коју је Митрополија отворила. Прва је прије нешто више од двије године отворена у Подгорици при Храму Христовог Васкрсења.

Митрополит је подсјетио да је прва Народна кухиња у Црној Гори отворена у вријеме краља Николе Првог и Митрополита Митрофана Бана у ратно вријеме 1916. године

– Чак постоји и једна зграда коју је Митрополит Висарион Љубиша дао за цетињску сиротињу. И данас то пише на тој згради само не знам ко ли је ту зграду присвојио. Мораћемо мало да завиримо и видимо ко је укњижио на себе. Сигурно је бесправно укњижио јер она припада Цетињу и цетињском народу па ћемо морати да се потрудимо да она буде враћена и да буде уклопљена заједно са овом Народном кухињом – казао је митрополит Амфилохије.

Према ријечима протојереја Обрена Јовановића, разлог отварања Народне кухиње је пружање основне помоћи одређеном броју породица које су у изузетно тешкој материјалној ситуацији.

– Отварање једне овакве кухиње најбољи је могући вид систематске помоћи што већем броју потребитих. Ова ће кухиња, ако Бог да, за почетак дијелити стотину оброка дневно – казао је отац Обрен.

Народна кухиња је отворена у кући Цетињанке Данице Јоветић, потоње монахиње Јелисавете, која ју је завјештала Митроплији црногорско-приморској још за свога живота. Мати Јелисавета је сав свој живот посветила Богу, служећи вјерно у Цетињском манастиру и другим црквама.

Отац Гојко Перовић казао је „Дану” да кухиња пробно ради већ петнаестак дана те да већ има 70 до 80 корисника.

– Кухиња ради на принципу бонова и нашег увида у стање тих људи. Оно што је важно истаћи је да коришћење народне кухиње може допасти свакога. Да остане без ручка и коре хлеба може да се деси свакоме. Данас су то једни људи, а сјутра то могу да будем ја или моја породица и управо због тога што се то може односити на све, трудимо се да људи који овдје раде, раде то са љубављу те да са великом пажњом и осјећајношћу дају храну и да никад не изгубе из вида да су равни са тим људима – наглашава отац Гојко

Он је рекао да су за сада у кухињи запослени једна куварица и једна помоћна куварица као и млади човјек али дугогодишњи угоститељ Младен Божовић који руководи радом кухиње.

– Њима Митрополија исплаћује хонораре, али морам рећи да су то симболични хонорари. Имамо велики број донатора без којих би кухиња једноставно стала. Планирамо да проширимо број донатора и у том смислу обратићемо се јачим привредницима. Дајући 100 еура мјесечно сваки бизнисмен треба да зна да ће дати 100 ручкова за 100 људи и да ће кроз овакву врсту помоћи испунити Божију заповијест да љубимо и пазимо једни друге – поручио је Гојко Перовић.

Права помоћ за сиротињу

Једна од корисница Народне кухиње је Александра Данојлић. Каже да јој је укинута материјална помоћ, те сада без икаквих примања живи са сином и болесном мајком.

– Без помоћи Митрополије крепала бих од глади. Већ 15 дана долазим по храну у Народну кухињу и више сам него задовољна. Храна је одлична и не штеде него нам дају по пуну канту – прича Данојлићева.

– Скоро десет дана долазим по оброк у Народну кухињу и могу рећи да је храна одлична. Једину обавезу коју имам је да оперем и вратим канту у којој добијам оброк – додаје Душко Арсовић.

Љиљана Луковац каже да прима 63 еура материјалне помоћи и да је презадовољна храном и особљем које ради у Народној кухињи.

– Богу великоме хвала што су се сјетили да направе ово за сиротињу која као ја нема од чега да живи. Ово је спас и бескрајно сам захвална Митрополији која ми је увијек помагала – истиче Луковац.

– Могућност да ја и моја породица имамо оброк у Народној кухињи много нам значи јер сам ја незапослена а мој супруг је имао незгоду на градилишту тако да је неспособан за рад. Млађи син од седам година је у тешком стању због дијабетеса, а старији има бронхијалну астму. Како смо постанари од материјалног плаћамо кирију тако да нам је ово спас – наводи Оливера Ратковић.

Pin It on Pinterest

Share This