Izaberite stranicu

Најљубазније молимо чланове Сената престонице Цетиње да своје будуће састанке користе у сврху проналажења оптималних рјешења за побољшање животног стандарда грађана Цетиња, за стварање амбијента  у којима би цетињске фирме развиле своја пословања, као и за унапређење услова у којима се развија и образује цетињска омладина. Ако наши сенатори нијесу компетентни за ова питања или не желе њима да се баве, онда нека причу о интересима Цетиња препусте другима.

Свештеници и вјерници Цркве Христове, православни хришћани Цетиња, као слободни и са другима равноправни грађани црногорске престонице вољели би да знају, може ли ико да прича о оздрављењу животних прилика у нашем граду, о градској економији, а да не помиње црквене теме? Не можемо да вјерујемо да људи који себе зову сенаторима Цетиња, у овом тренутку не виде друге ни веће цетињске проблеме од имовинског питања зграде Црквеног суда и цркве на Ћипуру. А још је невјероватнији начин на који се ова два имовинска питања сагледавају у овом политичко-савјетодавном тијелу званом „Сенат“.

Сенатори хоће да иселе Цетињску богословију из зграде Црквеног суда. Кажу – Црквени суд није црквени!? Кажу – црква на Ћипуру није црквена!? Хоће да иселе Цетињску богословију онда када ова најстарија средња школа у Црној Гори слави 150 година постојања и 20 година обновљеног рада!? Намјесто предлога шта би град и држава могли да учине у правцу достојне прославе ових значајних годишњица, они хоће да отежају ионако незавидан материјални положај професора и ђака ове црквено-просветне установе.

И још кажу да ово све раде због задовољења правде. Неће да виде како је Богословија насилно исељена 1945.г. из Биљарде, а веома им је стало да црквена зграда буде општинска. Не питају се када и под каквим околностима је православни храм уписан као власништво општине, али сматрају да тај храм никако не би смио да буде црквена имовина. Све је то празна, бескорисна и досадна прича, поновљена безброј пута. То је прича којој је мјесто на судовима, у уредним и јасним правним процедурама, а не у саопштењима Сената престонице. Ко мисли да му нешто припада и да неко неовлаштено борави у његовим просторијама, тај нека своја права потражи пред надлежним институцијама – јер не живимо у џунгли, него у граду који траје више од пет вјекова.

ЦЕТИЊЕ, 19. септембар 2012.г.

Информативна служба

 Митрополије Црногорско-приморске

Pin It on Pinterest

Share This