Протојереј-ставрофор Велибор Џомић
координатор Правног савета
Митрополије Црногорско-Приморске
ИНТЕРВЈУ ”ПОЛИТИЦИ” О ЦРКВИ У ЦРНОЈ ГОРИ
24. јун 2012.г.
-Да ли је решено питање црквене имовине, односно да ли поједини црногорски државници и даље сматрају да она треба да „промени власника“, односно пређе у руке државе?
– Питање црквене имовине је решено на исти начин као и за сва друга правна и физичка лица у Црној Гори. Има политиканата који сматрају да је имовина Митрополије и других епархија СПЦ у Црној Гори, али не и имовина Католичке цркве и Исламске заједнице, ”државна имовина”. Захтеви за незаконито подржављење црквене имовине нису правно утемељени. То је покушано пре неколико година када су једним закључком исписали Митрополију као власника 24 цркве у Цетињу. Та незаконита акта су поништена пресудама Управног суда.
– Најављивано је да би нови закон о државној имовини, између осталог, могао донети и то да црквена имовина постане државна и да се о њој старају локалне самоуправе. Могу ли таква законска решења бити остварена?
– Носиоци тих идеја не знају да је 2008.г. Скупштина Црне Горе донела Закон о државној имовини и у њему је то питање јасно регулисано. Имовину свих правних и физичких лица, па и цркава и верских заједница као правних лица, пре свега штите међународне конвенције, али и Устав Црне Горе. Неспорно је да има идеја о отимачини онога што је преостало након комунистичке национализације. Руку на срце, ни комунистима није падало на памет да одузму храмове и манастире од Цркве.
– МУП Црне Горе одбијао је захтеве свештеника за издавање боравишних дозвола са образложењем да Црква којој припадају, односно Митрополија или нека од Епархија, нису регистроване у МУП-у. О каквом се „регистровању“ ради и како је уређен правни положај Православне Цркве у Црној Гори?
– Ради се о класичним злоупотребама појединих државних чиновника у партијске сврхе. У важећем комунистичком Закону о правном положају верских заједница од 1977.г. не постоје појмови ”регистрације и регистра” него ”евиденције”. У томе постоји велика правна разлика, јер је упис у регистар конститутивног, а упис у евиденцију деклараторног карактера. Закон обавезује само новоформиране верске заједнице да чин оснивања пријаве МУП-у. Црква није дужна да чини нешто што није прописано законским прописима. Закон поштује континуитет правног субјективитета, тј. гарантује својство правног лица свим верским заједницама. Уосталом, тумачења МУП-а о ”нерегистрованој Митрополији” су декласирана образложењима Управног суда. Остаје да видимо како ће МУП поступати у поновљеним поступцима за одобрење боравка свештенства. Ако поново буду истрајавали на прогону, ствар ће доћи на Управни суд и тамо ће та решења бити поништена. И онда опет, наново, до три пута. А до тада ће свештеници моћи легално да бораве у Црној Гори и неометано врше службу.
– Постоји ли могућност да и СПЦ у Црној Гори потпише споразум са државом, слично као што је то већ учињено са Римокатоличком црквом, исламском и јеврејском заједницом?
– Могућност потписивања уговора постоји, али само под условом да не нарушава црквено устројство и канонски поредак. А све док не потпишу уговор са СПЦ остали уговори ”висе у ваздуху”. Иначе, потписани уговори су неприменљиви у садашњем правном систему, па тај процес личи на оно ”ево ти ништа и држи га чврсто”. Ми инсистирамо на четири ствари: доношењу новог Закона о правном положају цркава и верских заједница, Закона о реституцији црквене имовине и обештећењу, потписивању уговора са истим садржајем и обимом права као и за католике и муслимане и промени појединих прописа који ће омогућити применљивост уговора.