[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/10364/BUKVAR_PREDSTAVLJANJE_U_PODGORICI.mp3″ text=“Звучни запис са промоције Буквара у Подгорици“]
ПОДГОРИЦА, 8. априла (Светигора прес) – Синоћ је у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, на празник Цвијети, представљен „Српски православни буквар“, ново издање Изавачко-информативне установе „Светигора“.
„Много је значајно што се управо сад појавио овај буквар у издању “Светигоре“ и што се, ево, о њему говори у Подгорици“, рекао је Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије на промоцији.
„Ово је један од дарова наше издавачке куће Светигора, васкршњи дар нашој дјеци, не само у Црној Гори, него и у Србији, и у Републици Српској и на сваком мјесту гдје се говори српски језик и гдје су људи потомци светога Саве, који исповиједају православну вјеру.
Као што је овдје наведено, у времену од појаве првог буквара 1597. године до данас, појавило се око седамсто буквара, из којих су дјеца учила свој језик, своју вјеру, на своме писму.
Подвлачим ово на своме писму, зато што је писмо – азбука једно од основних, битних и суштинских својстава сваког народа, од времена проналаска азбуке. Да поменемо Феничане, да поменемо јеврејску азбуку засновану на феничкој азбуци, да поменемо кинеску азбуку, азбуку јелинску, на којој су сачувана најумнија дјела древних хеленских мудраца, на којој је утемљено оно што се назива евро-америчком цивилизацијом.
Из тог јелинског писма, јелинске азбуке, настала је на западу латиница, а код нас на истоку, благодарећи равноапостолним просвјетитељима словенским, настала је прво глагољица, затим ћирилица. Глагољица се није дуго задржала, иако је дуго времена била наше писмо. Није се дуго задржала зато што није била једноставна. Глагољица је и данас и поред свих прогона у историји сачувана, код тзв. попова глагољаша у Хрватској. Сигурно да не би опстала да у свом залеђу није имала православље, Православну цркву, да није имала Ћирилово писмо које су свети ученици Ћирила и Методија, Климент и Наум усавршили и оставили у наслеђе свим словенским православним народима.
Све што смо написали и што смо створили као народ кроз вјекове на овој балканској вјетрометини, све је написано Ћириловим писмом: и духовни текст и молитва, и обично писмо, и медицински текст, и народна пјесма, и пјесме наших пјесника. Наша књижевност, наша философија, наше богословље кроз вјекове је писано тим писмом – ћирилицом, које су ученици назвали у част свога учитеља Ћирила“.
„Оно што је “Светигора“ учинила са овим букваром – то је наставак “Октоиха“ цетињског, то је наставак и буквара Његошевог, то је наставак и у Бечу штампаног “Горског вијенца“ на Ћириловом писму. То је наставак и буквара Вука Караџића и свеукупне наше писмености зачете и рођене управо на овим просторима“.
„То је значајно у овом тренутку када се догађа нешто што здравоуман човјек није могао претпоставити у прошлим временима да ће се Црна Гора, која је колијевка овога писма и свега онога што је настало на њему, почетком 21. вијека одрећи тога писма и одрећи онога језика на коме је писана ова азбука“.
„То је само једно свједочанство дубоке кризе, духовне и моралне кризе, кризе ума и самосазнања, дубинске кризе идентитета народа“, рекао је Митрополит Амфилохије.
О овом значајном издавачком подухвату уз Митрополита Амфилохија говорили су и виши кустос, савјетник Педагошког факултета у Београду Бранислава Јордановић, књижевник Будимир Дубак и уредник издања Весна Тодоровић.
Весна Тодоровић, уредник издања, том приликом између осталог је казала: „У Црној Гори је било доста удара на њен језик и на њено писмо. Поменућу два догађаја. Први је из 1916. године када је аустро-угарска власт била донијела одлуку да се у црногорским школама искључиво користи латиница. Тада се четрнаест учитеља у Бјелопавлићима побунило и потписали су се да неће никада у школама користити латиницу, због чега су били кажњени. Робијали су, а један дио је завршио чак у мађарским логорима. Други догађај је из 2004. године, нама близак, када је двадесет седам професора средњих школа из Никшића ради тога што су одбили да предају непостојећи црногорски језик лишено права на посао, на егзистенцију и проглашено народним непријатељима. Њемачки философ Хајдегер је рекао да је језик кућа бића. Наша кућа, кућа нашег бића је утемељена. Темељ те куће су створили светитељи. Та кућа је озидана и она је веома, веома чврста. Према томе, оно што данас неки језикословци у Црној Гори пружају дјеци у виду неких језичких кућа које више личе на чардаке, по народној причи ни на небу ни на земљи, не личе ни нашта.
Према томе, овај буквар и овај покушај Светигорин јесте са циљем да се наша дјеца врате у ту нашу језичку кућу, у којој је све топло од подвига и молитве наших предака, у којој је све чисто и истинито, и у којој је све јасно. Сваки појединац, свако од нас, имао он или немао дјецу, одговоран је за стање језика у Црној Гори данас.“
Отворена је и изложба „Буквари и букварска настава у нашем народу“, која ће бити доступна посјетиоцима до Васкрса.
Домаћин вечери је био главни уредник Радио-Светигоре ђакон Никола Пејовић.
Р.В.
