Izaberite stranicu

ЦЕТИЊЕ, 18. фебруара – Поводом синоћњих поновљених изјава министра унутрашњих послова Ивана Брајовића о наводном незаконитом положају Српске православне Цркве у Црној Гори, а као одговор на његово и његових истомишљеника злонамјерно и погрешно тумачење важећег законодавства (иначе, по општем консензусу, потпуно превазиђеног), упознајемо јавност са писмом које је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије ових дана упутио Предсједнику Владе Црне Горе г. Игору Лукшићу, а с којим је упознат и Предсједник Црне Горе г. Филип Вујановић. Из навода у писму које слиједи се види да се и у документима државе Црне Горе (и многим непоменутим у писму) признаје да је Српска православна Црква регистрована у Црној Гори као вјерска заједница, што значи да има сва права као и друге вјерске заједнице (најмање јој то припада будући да је она темељ Црне Горе). То даље значи да је насиље које се посљедњих мјесеци и година спроводи над појединим свештеницима, њиховим породицама, монасима и монахињама у Црној Гори ништа друго до безакоње изазвано идеолошко-националистичким острашћеностима, које понижава Црну Гору и оставља трајну мрљу на њу и на оне који га спроводе.

У наставку преносимо поменуто писмо у цјелини.

ПРЕДСЈЕДНИКУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
др Игору Лукшићу
ПОДГОРИЦА

Поштовани господине Предсједниче!
Непријатно смо изненађени Вашом изјавом у Пљевљима 14. фебруара ове године, поводом најављеног изгона седморице православних свештеника, ”да мора бити обезбијеђена одређена регистрација, након чега ће све бити у реду”, те да ”није у питању регистрација Цркве као вјерске заједнице већ је ријеч о регистрацији појединих организационих дјелова Цркве да би могли остварити своја права”. Такође, посебно сте нагласили да је ”неопходно поштовање земаљских закона”.

Са чуђењем Вас питамо: који то закон, у конкретном случају, не поштују Митрополија Црногорско-Приморска и остале Епархије наше помјесне Цркве?

Овом приликом дужни смо да Вас подсјетимо да важећи Закон о правном положају вјерских заједница од 1977. године (за који Ви и Влада којој предсједавате у Плану рада Владе за 2012.г. тврдите да је ”временски и суштински превазиђен”) у чл. 2. прописује обавезу пријаве, а не регистрације надлежном државном органу искључиво за новоформиране вјерске заједнице, тј. оне које формирају грађани након ступања на снагу тог закона. Познато Вам је да нико у Црној Гори, па ни Митрополија Црногорско-Приморска и друге Епархије, немају обавезу да врше радње које законом нијесу прописане.

Ваша недавна изјава је директно у супротности са одговорима Владе Црне Горе на упитник Европске комисије у којим је јасно наведено да је Српска Православна Црква ”регистрована и дјелује у Црној Гори” (одговор Владе на додатна питања из поглавља 23 – ред. бр. 21). Својство Митрополије и Епархија као правних лица до данас потврђују бројна решења државних органа о разврставању дјелатности, пореском идентификационом броју, као и више правоснажних судских пресуда. Сва та документа смо Вам раније доставили на увид.

Ваљда Вам је познато да Митрополију Црногорско-Приморску, као и остале Епархије наше помјесне Цркве у Црној Гори, као ни у другим државама, није формирао нико од нас, данашњих грађана Црне Горе. Сви историчари и правници, без обзира на своја лична увјерења, слажу се да је Епископију Зетску, потоњу и данашњу Митрополију и још двије Епархије – захумску и будимљанску (данашње Захумско-херцеговачку и Будимљанско-никшићку, а потом и Милешевску), основао Свети Сава 1220. године (на простору данашње Црне Горе и шире од ње). Оне су тада основане и нико од нас пред Богом, историјом и својом савјешћу нема право да изнова оснива црквену институцију која је основана и која непрекинуто постоји 792 године. Коме и како треба пријављивати чињеницу, познату свима и свакоме, да су Митрополија црногорска и друге три епископије Српске Православне Цркве са својим бројним манастирима и храмовима, основане и осниване кроз вијекове, као и црквене општине широм данашње Црне Горе којима је правни субјективитет признаван и у Књажевини и Краљевини Црној Гори, и у Краљевини СХС/Југославији и све до недавно. Правни субјективитет Митрополије и других православних Епархија Пећке Патријашије, односно Српске Православне Цркве, нијесу доводили у питање чак ни османски, аустро-угарски и нацифашистички окупатори у Црној Гори.

Како се и којим правним разлозима може објаснити истинити податак да је МУП Црне Горе до прије двије године, управо по Закону о правном положају вјерских заједница од 1977.г., признавао својство правних лица Митрополији и другим Епархијама, а уредно пријављеним свештеницима и монасима редовно, и то годинама уназад, одобравао привремени боравак? Та пракса је, мимо и против закона, промијењена тек недавно, а Закон у том дијелу није ни мијењан ни допуњаван.

Иза оцјена предсједника Скупштине Ранка Кривокапића да ”Митрополија представља окупаторску Цркву” која је, наводно, ”узрупирала државну имовину” и позива да се, мимо закона и без законске обавезе, ”региструјемо” стоји евидентна намјера да се Црква којој припада апсолутна већина грађана Црне Горе лиши свога вјековног субјективитета, и то у тренутку када се ближи крају важност Закона о правном положају вјерских заједница од 1977.г., а тиме и права на реституцију неправедно одузете црквене имовине.
Господине Предсједниче, дужни смо да Вас обавијестимо да, и поред личног уважавања са Наше стране, такве радње нисмо предузели и не предузимамо управо због тога што немају уставног и законског основа.
Немамо ништа против чињенице да потписујете уговоре са мањинским вјерским заједницама и невладиним организацијама које, иако новоформиране, нијесу регистроване по Закону на који нас позивате да се ”региструјемо”. Немамо, заиста, ништа против што сте потписали уговор са Јеврејском заједницом, иако Јевреји уопште нијесу евидентирани према попису становништва од 2011.г. (према попису од 2003.г. у Црној Гори је било свега 12 или 0,002% Јевреја). Према званичном обавјештењу МУП-а Црне Горе од новембра 2011.г. ни Которска бискупија није подносила никакву пријаву, али то не представља никакав проблем да се свештеницима и редовницама те Бискупије – држављанима Босне и Херцеговине, Хрватске и Пољске уредно одобравају привремени боравци. Али, овакав однос према Цркви којој припада преко 450 хиљада становника Црне Горе прије свега доживљавамо као својеврсно понижење и Црне Горе и Цркве која је органски продужетак древне Хришћанске Цркве ових простора (од апостолских времена) и непрекинуто постоји скоро осам вјекова у данашњем облику и која је родила Црну Гору.

Господине Предсједниче, од Вас и Ваше Владе очекујемо да учините све што је у Вашим надлежностима да се прекине са оваквим незаконитостима и понижењима Православне Цркве у Црној Гори, а да се злонамјерно, са идеолошких и националистичких разлога, изазвани проблем привремених боравишних дозвола нашим свештеницима, монасима и вјерским службеницима ријеши на исти начин како је рјешаван све до недавно и то у складу са Уставом Црне Горе, европским законима и општеважећим међународним правом. При томе очекујемо што скорије склапање Темељног уговора између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе, у духу предлога који Вам је поднијет. Надамо се да скоро полумилионска домаћа Православна Црква, уграђена у етос, биће и културу Црне Горе има бар толико права колико дванаесточлана, по свему поштована, Јеврејска заједница Црне Горе. Не можемо вјеровати да ће она бити и остати ван закона и то у години кад сва Европа и сав Хришћански свијет обиљежавају 1700-годишњицу Миланског едикта Цара Константина, којим је дата слобода и загарнтована имовина до тада прогањаној Хришћанској Цркви.

У то име, примите господине Предсједниче изразе нашег поштовања,

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
Амфилохије с.р.

Pin It on Pinterest

Share This