Izaberite stranicu

[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/10201112[/picasa]

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/9621/MITROPOLIT_Serervil_16.12.2011.mp3″ text=“Митрополит Амфилохије служио у Шерервилу у Индијани“]

ЧИКАГО, 15. децембра (Светигора прес) – У недјељу 11. децембра 2011. године, Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, служио је Свету архијерејску Литургију у цркви Св. великомученика Георгија у Шерервилу у америчкој држави Индијани.

Митрополиту су саслуживали протојереји-ставрофори: Денис Павићевић, пензионисани свештеник, Радомир Никчевић, шеф кабинета Митрополита Амфилохија и протојереј Добривоје Милуновић, старјешина цркве Св. Ђорђа, као и два ђакона, уз учешће великог броја парохијана, међу којима су била и многобројна дјеца.

Митрополит је на Светој Литургији бесједио о светости и о светим Божијим људима као „обиталишту славе Божије“, поменувши том приликом и новомученике и исповједнике 20. вијека из нашег народа насликане у овом храму, који су потврдили, по ријечима Митрополита, да „у нашем народу цвјета цвијет светости“ – Петра Сарајевског, Платона Бањалучког, Доситеја Загребачког, Јоаникија Црногорског и Приморског, Горазда Чешког, Саву Горњокарловачког, Варнаву Хвостанског, Николаја Жичког и Охридског и преподобне оце Јустина Ћелијског и Симеона Дајбабског. Рекао је и да је једина хришћанска Црква која је сачувала изворно поштовање светости и светих управо Православна Црква, подсјетивши да Апостол Павле у Еванђељу, светима назива све оне који су крштени у име Оца и Сина и Духа Светога и примили светињу Божију, а да међу њима посебно мјесто имају они прибројани лику светих који су се испунили Духом Светим Животворним и прославили Господа свим бићем својим. Митрополит је вјернима пренио благослов свих светих из „старога краја“. Такође је рекао да се наш народ не може понашати као да није изродио ове свете Божије људе, јер је њихова светост подстицај и обавеза свима нама шта да чинимо и како да живимо, будући да су управо они увели српски народ међу зреле хришћанске народе.

Након Свете Литургије на којој су се причестили многи вјерници, протојереј Добривоје Милуновић и Митрополит Амфилохије су подсјетили парохијане на догађај од прије неку годину из Београда, када је Митрополит, као тадашњи замјеник блаженопочившег Патријарха Павла, на молбу проте Добривоја, додјелио дио моштију Свештеноисповједника Доситеја, Митрополита загребачког за цркву Св. Ђорђа у Шерервилу. Прота Добривоје је искористио прилику да се још једном захвали Митрополиту и да подсјети вјернике на страдања Митрополита Доситеја, новог исповједника из нашег народа.

Овај благословени скуп је настављен у великој сали Српско-америчког културног центра који дјелује при овој Црквено-школској општини, гдје је, поводом посјете Митрополита Амфилохија, његовог предавања и промоције најновијег четворокњижја о страдању на Косову и Метохији, уприличен свечани ручак.

Послије братске трпезе, прота Добривоје, старјешина храма је изговорио уводну ријеч о Косову и Метохији, заблагодаривши свима који су дошли на овај благословени скуп, описавши своја искуства са Косова и Метохија као младог богослова и тадашња страдања, подсјетивши уједно и на ријечи пјесника Матије Бећковића који се, истичући значај Косова и Метохије, питао како је могуће да Косово није постало име читаве Србије.

Потом је Ђорђе Николић, пјесник из Чикага, изговорио пригодно и надахнуто слово о Косову и Метохији у којем је, између осталог, рекао да, изузимајући народну поезију, нико није понио „толику жетву са Косова“ као Митрополит Амфилохије. Тумачећи страдање Косова и Метохије, рекао је да му се чини да нам Косово није дато да на њему царујемо, него да се на њему огледамо као искушеници, те да ниједан Србин, гдје год био, није од кнеза Лазара разријешен Косовског завјета, те да је свака стопа српске земље, гдје год била, косовска земља, „сваки олтар, олтар косовке Грачанице, свака црква Самодрежа, сваки причасник – косовски причасник“. По њему, Косову није наше да би на њему добијали земне битке, него да би се на њему калили. Сматра, такође, да је Бог изабрао Митрополита Амфилохија да забиљежи нову косово-метохијску епопеју која траје од Маричке и Косовске битке до данас, дакле 640 година, и да буде онај народни пјевач који кроз вјекове преноси косовску истину и Косовски завјет. Говорећи о значају Косова и Метохије за наш народ, нарочито је истакао духовни и културно-историјски значај, а поменуо је и привидни парадокс којим косовски пораз на земљи постаје побједа на небу. Позив кнеза Лазара да се дође на Косово, по Николићу, не престаје, а данас је можда актуелнији него икада. Упоређујући некадашњи и савремени однос хришћанске Европе према Косову и Метохији и српском народу, подсјетио је да је раније био поштеније сагледаван допринос српског народа него данас, нарочито његов допринос у заустављању османлијске инвазије, гдје је српски пораз постао европска побједа, што су огласила и звона катедрале Нотрдам у Паризу, као и значај његовог народног пјесништва, архитектуре и фрескосликарства. Невјероватна је, по његовим ријечима, иронија да се управо Европа данас одужује српском народу отимањем Косова и Метохије.

Митрополит Амфилохије је, након позива проте Добривоја, одржао предавање о значају и значењу Косова и Метохије и Косовског завјета за наш народ и догађајима који су били непосредни повод за писање и објављивање нових књига о Косову и Метохији, а то је страшно страдање српског православног народа на тим просторима 1999. и 2000. године.

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/9626/KATEDRA%2C_Mitropolit_Amfilohije_Serervil.mp3″ text=“Митрополитово предавање у Шерервилу“]

Указао је, најприје, на свечовјечански смисао Косова и Метохије, које је, како је рекао, извор, душа наше душе, зјеница и срце нашег народа. Косово је, рекао је он, како гласи наслов једне од књига – глава Лазарева, дакле голгота и жртва, која је заправо откривање, јављање и свједочење Христове Голготе у једном конкретном земаљском народу. Потом је Митрополит указао на сличност, свакако намјерну, описа Лазареве вечере пред Косовски бој из народне пјесме са описом библијске Тајне вечере: заједнички објед, присуство издајника, молитва Христова у Гетсиманском врту и Лазарево размишљање прије него што ће се опредјелити за „Небеско царство“. Овим догађајем, по Митрополитовим ријечима, српски народ постаје истински хришћански народ, и њиме се у бићу српског народа, али и у свеукупној судбини хришћанских народа свијета потврђује опредјељење за вјечност. Као што смо смрћу и, земаљски гледано, поразом Бога и човјека на Голготском Крсту, уведени у највећу побједу Васкрсењем Христовим, тако се и земаљски пораз на Косову претворио у побједу на Небу, казао је Митрополит.

Митрополит сматра да је Косово вододјелница свјетова и култура, гдје се и данас сукобљавају: зло и добро, Бог и сатана, љубав и мржња, човјечност и нечовјечност, насиље и слобода и да се на њему не провјерава и не доказује само српски народ већ свеукупно савремено Хришћанство. Сви народи се пред Косовом сврставају у два табора: у табор кнеза Лазара, који полаже свој живот и жртвује се за ближње своје и табор турског цара Мурата, насилника и тиранина, који ствара своје земаљско антибожно царство. Митрополит је рекао да је 1999. године на Косову и Метохији имао дубоки осјећај да се збиља сви народи земаљски сврставају у та два табора. Нажалост, Европа и Америка су, по његовом мишљењу, пали и падају на испиту пред Косовом, сврставајући се на страну насилника. Подсјетио је и на то да су, убрзо послије бомбардовања Србије и Црне Горе и отимања Косова и Метохије, услиједили напади на Авганистан, Ирак, Либију и друге земље.

Како смо се на Косову, по Митрополитовим ријечима, коначно опредјелили за Христа, учећи се од Св. Кирила и Методија, Св. Саве, а потом и од великомученика кнеза Лазара, коначно смо се опредјелили за вјечност и за бесмртност, јер све што је Христово, постаје бесмртно, те да од тада Косово више није питање географије него питање душе. Трагедија евроамеричке цивилизације је да се она, рјешавајући питање Косова на овај начин, заправо одриче Христа Богочовјека, што значи да се десио неки тектонски поремећај у европском и америчком Хришћанству, које се на такав начин понаша према Голготи, према распећу православног хришћанског српског народа, рекао је он. Поновио је ријечи покојног угледног генерала Галоа, пријатеља великог Де Гола и великог пријатеља српског народа, Француза и Хришћанина, који је, будући свјестан шта се дешава на Косову, на једном пријему у Паризу, гдје су се одржавали преговори о Косову и Метохији 1998. године, рекао блаженопочившем Патријарху Павлу,: „Ваша Светости, Ви се на Косову не борите само за достојанство Вашег српског народа, већ за достојанство часне Француске и свих европских народа.“ Митрополит је још изразио своје увјерење да је ова садашња окупација једнака а можда и гора од раније нацифашистичке.

У одговору на једно питање, описујући однос нашег народа, према косово-метохијским светињама, Митрополит се сјетио и приче из времена док је био студент и често боравио на Косову и Метохију, нарочито у Дечанима. Док су тада неки од православних са цигаретом у устима улазили у дечанску цркву код Светог краља Стефана Дечанског, много Албанки је доводило своју дјецу са страхом и поштовањем пред његов ћивот да им се читају молитве.

Имајући у виду, рекао је Митрополит Амфилохије, број светиња на Косову и Метохији, било је природно да антихристовске силе то нису могле трпјети, али је трагично што су за спровођење насиља искористиле управо бивше Хришћане.

Косовски завјет није нешто што, каже Митрополит, не припада Хришћанству, већ је у крви спроведен и потврђен Стари и Нови Завјет.

Говорећи о својим новим књигама, Митрополит је изнио своје мишљење да је значајно да су сва та имена, мјеста и догађаји записани, да би били свједочанство злочина почињеног на Косову и Метохији крајем 20. и почетком 21. вијека.

Завршавајући своје предавање, Митрополит је рекао да сматра да су страдања нашег народа посљедњих деценија била толико страшна да их је трпио неки други народ, свакако би изгубио „здраву памет“. Заблагодарио је Богу да смо је ипак сачували и да већина нашег народа није издала Христово Еванђеље, нити се одрекла Косовског завјета, што је најбоље сјеме за будућност српског народа.

Одговарајући такође на питање једне вјернице, у којем је била изражена забринутост због међувјерског дијалога наше Цркве, нарочито са Римокатоличком Црквом, и тзв. питањем екуменизма, Митрополит је рекао да ниједан епископ Српске православне Цркве нема тенденције ка било којој врсти одступања од Православне хришћанске вјере и предања Свете Православне Цркве и да не постоји никакав разлог за забринутост међу клиром и народом у погледу очувања чистоте Православне вјере, рекавши да, с друге стране, постоје разни нивои и врсте дијалога са другим Хришћанима, који су у датим ситуацијама предмет личне процјене архијереја. Нагласивши да Православна Црква нема разлога да се боји дијалога и сусрета са било киме, поновио је да Српска православна Црква остаје стамена у својој вјери и предању и да су наша Црква и наш народ имали прилике, пролазећи у историји кроз многе проблеме, да се докажу и покажу као вјерни и чврсти исповједници Православне хришћанске вјере.

Они који су тога дана у Шерервилу купили „Поменик новог косовског страдања“ у 4 књиге, имали су прилику и да добију посвету од Митрополита Амфилохија.

И.Б.

Pin It on Pinterest

Share This