Врховни суд Естоније пресудио је 8. јуна да измене Закона о црквама и верским заједницама не представљају неуставно ограничење верских слобода, одбацивши представку председника Естоније Алара Кариса и омогућивши ступање на снагу закона који би могао да примора Естонску православну хришћанску цркву да прекине своје канонске везе са Московском патријаршијом.
Закон, који забрањује естонским верским организацијама да одржавају везе са страним верским организацијама чије активности, према оцени власти, представљају претњу по естонску државу, усвојио је парламент 9. априла 2025. године. Председник Алар Карис два пута је одбио да прогласи закон, али га је парламент трећи пут усвојио 17. септембра 2025. године, након чега је председник у октобру поднео представку Врховном суду оспоравајући његову уставност.
Врховни суд је оценио да закон подразумева „озбиљно мешање у слободу вероисповести и удруживања“, али да се може тумачити уско и примењивати на начин који је у складу са Уставом.
Суд је прецизирао да везе са страном организацијом постају забрањене само уколико представљају стварну, а не апстрактну претњу националној безбедности, као и да принудно распуштање верске организације може бити примењено искључиво као крајња мера. Шест од седамнаест судија издвојило је мишљење, сматрајући да закон не испуњава уставне стандарде правне јасноће.
Суд је такође навео да, иако се о неопходности закона расправљало у контексту веза Естонске православне хришћанске цркве са Московском патријаршијом, пресуда се односи искључиво на апстрактну оцену уставности и не разматра начин на који би закон био примењен на било коју конкретну верску организацију.
Естонска православна хришћанска црква саопштила је да прима к знању одлуку суда, али да она не решава суштинска питања.
„И даље остаје проблематично на који начин су загарантоване слобода вероисповести и слобода удруживања у ситуацији у којој би верска организација могла бити принудно распуштена због својих канонских веза, без обзира на то да ли њене сопствене активности представљају претњу националној безбедности, уставном поретку или јавном реду Естоније“, наводи се у саопштењу.
Црква је додала да разматра могућност обраћања Европском суду за људска права, истичући да „одлука Врховног суда не отклања сва питања у вези са заштитом основних права и слобода гарантованих Европском конвенцијом о људским правима“.
Естонска православна хришћанска црква је поновила да не представља безбедносну претњу, наглашавајући:
„Наше деловање и наша приврженост хришћанским идеалима не представљају и не могу представљати претњу националној безбедности, уставном поретку или јавном реду Естоније.“
Црква је истовремено позвала своје вернике да „сачувају мир, достојанство и поверење у Бога“.
Естонски савет цркава, иако је осудио подршку Кремља рату у Украјини, изразио је забринутост да овај закон ствара опасан преседан за мешање државе у право Цркве на самостално уређивање сопственог живота и устројства.
Преузето са: Живот Цркве
Извор: Orthodox Christian
Фотографија: Orthodox. ee
