Izaberite stranicu

[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/10201111[/picasa]

ЧИКАГО, 12. децембра – У оквиру посјете Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија, који ових дана борави у Чикагу, гдје је као Епископ-администратор новоосноване Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, учествовао на Епископском и Централном црквеном савјету Српске православне цркве за Сјеверну и Јужну Америку, планирано је и више предавања, духовних вечери и промоција његовог новог четворокњижја о најновијем страдању српског православног народа на Косову и Метохији.

Прво духовно вече је одржано у суботу, 10. децембра у катедралном храму Васкрсења Христовог на Редвуд драјву у Чикагу. Пред препуном црквеном салом, Митрополит је држао предавање на тему „Страдање православних Хришћана у савременом свијету“, осврнувши се нарочито на ново косово-метохијско страдање. На вечери су говорили и Преосвећени Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин и протонамјесник Дарко Спасојевић, старјешина Саборног храма, а био је присутан и Епископ западноамерички Максим.

Ово Митрополитово четворокњижје о Косову и Метохији, у издању Информативно-издавачке установе Митрополије црногорско-приморске „Светигора“, састоји се од двије књиге његових студија, чланака и бесједа под називима: „Часни Крст Христов и Косовски Завјет“ и „Косово је глава Лазарева“, као и од двије књиге дневника које је Високопреосвећени водио током 1999. и 2000. године на Косову и Метохији, гдје се детаљно и прецизно описују страдања са тачним локацијама, именима и другим фактографским подацима, тумачена и промишљена еванђелском и хришћанском логиком.

Отварајући ово вече, Владика Лонгин је заблагодарио Митрополиту на његовом доласку и боравку, нагласивши да је Митрополит директни учесник и свједок свих страдања свога народа посљедњих деценија, те да својим радом и пожртвованошћу превазилази оквире само своје Митрополије, већ постаје уистину свенародни и свецрквени владика.

Митрополит је на почетку упознао присутне са разлозима свога боравка на сјеверноамеричком континенту ових дана и заблагодарио за разумијевање на које је наишао међу Епископима и Централним савјетом у погледу помоћи Епархији за Јужну Америку.

На почетку своје бесједе о страдању говорио је о различитим врстама страдања, наводећи еванђелски примјер Господа Исуса Христа и два распета разбојника – Христос као праведник који страда, грешник покајник и непокајани до смрти грешник. Овај примјер нам објашњава све типове људи, те показује и доказује да наде за човјека има до посљедњег издисаја.

Митрополит је такође нагласио да су страдање и прогони у природи хришћанског постојања, те да има безброј еванђелских примјера и Христових ријечи које нас на то упућују од којих су најупечатљивије: „Ако мене гонише, и вас ће гонити…“ или „Сви ће вас мрзјети, али који претрпи до краја…“, као и примјери страдања самога Господа, Апостолâ и многих мученика кроз вијекове.

Наводећи истраживања појединих организација који се баве истраживањем кршења људских права према Хришћанима (Open Doors), Митрополит је навео податак да су сада сљедбеници Христовог Еванђеља, додуше у различитим деноминацијама, најпрогоњенија вјерска заједница у модерном друштву. То је нарочито јако изражено у муслиманским земљама Африке и Азије, али се јака хришћанофобија све више осјећа и у некада традиционално хришћанским земљама. Као примјер за ово навео је упорно одбијање европских званичника да се у темељним актима европских организација помену њени хришћански и морални коријени и вриједности, па чак и сама ријеч Бог.

Страдање које је задесило царску Русију, бившу Југославију, а сада ево и Косово и Метохију утолико је трагичније, по Митрополитовим ријечима, јер су га предводили и предводе га хришћански народи Европе и Америке, заправо њихове вође, помажући силе деструкције и зла.

Говорећи о Косову и Метохији, Митрополит је рекао да је оно слично Јерусалиму, метафизички простор на којем се сусрећу и боре: зло и добро, цар Мурат и кнез Лазар, и гдје се „провјеравају земаљски народи“. По његовим ријечима, сада, нажалост тријумфује и подршку свјетских моћника има „муратовска“ идеологија насиља и зла.

То је идеологија која крије истину о страдању на Косову и Метохији, што Митрополит илуструје многим својим сусретима са цивилним и војним представницима на Косову и Метохији, наводећи признања неких италијанских и шпанских официра да је њима стање на Косову и Метохији било другачије представљено, али кад се већ налазе у датој ситуацији на Косову и Метохији, не желе, како су рекли, да гину штитећи било кога.

Говорећи о значају Косова и Метохије и одговарајући потом на питања присутних вјерника, Митрополит је нагласио да је заправо избор кнеза Лазара, који нам описује народна пјесма, „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека…“, заправо избор за Голготску жртву Христову и Његов пут, те да наш народ због тога празнује тај дан, који нас је до краја увео међу историјски зреле, европске и хришћанске народе.

На питање о разлозима страдања уопште, па и овог садашњег, Митрополит Амфилохије је одговорио да су свакако разлози страдања лични, колективни и гријеси предака, те да је наш народ грешан и прегрешан, али да се нада да су наша страдања онакве природе како је Господ у Еванђељу објаснио страдање слијепога човјека из бање Витезде – да се слава Божија покаже и објави.

Особито је нагласио да су нове вриједности којима се дичи савремени човјек понекад горе од комунистичког насиља и његове идеологије, која је тежила одређеним идеалима, иако погрешно и насиљем оствариваним, те да се многа зла савременог свијета, нарочито у посткомунистичким друштвима, какво је у бившој Југославији, рађају из споја духовне и моралне пустоши коју је оставио комунизам и утилитарног хедонизма модерне евроамеричке цивилизације.

На крају вечери је протонамјесник Дарко Спасојевић, старјешина Саборног храма, поздравио све присутне и заблагодарио Митрополиту и присутним Епископима.

Након потписивања књига онима који су те вечери купили ново косово-метохијско четворокњижје Митрополита Амфилохија, Митрополит је дао кратак интервју за сателитски програм Радио-телевизије Србије и за Српску телевизију из Чикага.

И.Б.

Pin It on Pinterest

Share This