Izaberite stranicu

[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/14201110[/picasa]

[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/9448/Opijelo_proti_Miloradu_Dajovicu.mp3″ text=“У Кумбору сахрањен протојереј Милорад Дајовић“]

DSC08439.JPGЦЕТИЊЕ, 14. новембра (Светигора прес) – Данас је на гробљу поред цркве Светог Василија Острошког у Кумбору сахрањен протојереј Милорад Дајовић, дугогодишњи парох кумборски.

Свету заупокојену литургију у и опијело служило је тридесетак свештеника двију Митрополија – Црногорско-приморске и дабробосанске, гдје је прота Милорад служио од 1982. године до почетка рата 1991.

Од покојног оца Милорада опростили су се у име Митрополита Амфилохија и Архијереског намјесништва бококоторског протојереј-ставрофор Момчило Кривикапић, архијерејски намјесник бококоторски, који је прочитао писмо Митрополита Амфилохија упућено ожалошћеној породици Дајовић, протојереј-ставофор Милорад Љубинац у име свештенства Митрополије дабробосанке и у име парохијана Зоран Бошковић, члан Црквеног одбора.

„За нас који вјерујемо и исповиједамо Христа распетог и васкрслог, ово је растанак до састанка у царству небеском. Болно је што се растајемо, а дивно је што то радимо с надом у васкрсење и живот вјечни. Отац Мишо је био пун вјере, оне исконске, јер није било лако 1969. поћи у богословију, а камо ли у исто то вријеме постати свештеник“, рекао је прота Момчило Кривокапић.

„Дошао је из Митрополије дабробосанске у вријеме ратних збивања и овдје, у питомој српској Боки нашао свој нови дом, али и изазов да се прилагоди новим приликама. Урадио је то господски. Поштовао је све оно што су специфичности Боке, а остао је свој. И зато га је народ пригрлио и зато га оволико жали“, казао је он.

Прота Милорад Љубинац је рекао да је отац Милорад био вјерни пастир и слуга свога рода и народа. „Давних година је постао свештених и служио је у пркосним и поносним планинама Романије, потоњих година крај питоме Дрине у Фочи, а када је дошао овдје, у овај залив нашег питомог мора, увијек се поносио, дично и поносно причао о својим вјерницима овога дијела Боке Которске“.

Опраштајући се у име вјерника и Црквеног одбора Парохије кумборске Зоран Бошковић је рекао да је прота Милорад најдубљи као свештеник „најдубљи траг оставио у овој цркви Светог Василија Острошког и нашем селу гдје је и провео највећи дио свог свештеничког живота“.

Протојереј Милорад Дајовић, дугогодишњи парох кумборски упокојио се у Господу на празник Светог краља Милутина, 12. новембра 2011. године.

Рођен је 1. маја 1953. године у Пљевљима, а богословију Светог Саве је завршио у Београду 1974. године. У чин ђакона је рукоположен 25. октобра 1982, а у чин јереја 4. децембра исте године. Више година је службовао у Митрополији дабробосанској као парох у Рогатици, одакле је због ратних збивања морао отићи. Постаје клирик Митрополије црногорско-приморске и службује у Кумбору, гдје је био и старешина храма Светог Василија Острошког. Првих неколико година је опслуживао и парохије ђеновићку и баошићку.

За пожртвован рад на њиви Господњој митрополит Амфилохије га је одликовао чином протојереја. Иза протојереја Милорада је остала супруга Рада и троје дјеце, син Божидар и ћерке Данијела и Нада.
Р.В.

Pin It on Pinterest

Share This