Izaberite stranicu

Нова књига у „Светигориној“ едицији „Српска културна и духовна баштина“, коло „Немањићки манастири“ – „МАНАСТИР СВЕТИ АРХАНЂЕЛИ КОД ПРИЗРЕНА“, колорна монографија, на 64 стране.

Навршава се готово 500. година откако је записан последњи средњовековни помен монашког живота у Светоарханђелској задужбини српског цара Стефана Душана Немањића у поткриљу Шаре код Призрена, коју су још раније, у 15. в. тешко оштетили, оскрнавили и опљачкали турски освајачи, и од њених остатака сазидали Синан пашину џамију у Призрену у 17. в. По први пут у нашој Цркви појављује се књига у цјелости посвећена овој величанственој задужбини Душановој, некада највећем и најљепшем српском манастиру, коме, како сведочаху савременици, „ничег равног под сунцем не бјеше“.

Књига нас упознаје не само са раскошном архитектуром, каменом пластиком, живописом, као стваралачким српским спојем ромејских (византинских) и римских (западних) традиција, него и са повјесницом Светих Арханђела, који постају расадник вјере и просвете, а, до Косовске битке, и државно сабориште српско. Упознаје нас такође и са умногоме злонамјерно искривљаваним историјским истинама о њеном ктитору, цару Душану Силном Отачаствољупцу, који је готово неизоставним исказом својих хрисовуља – „да се од земаљског и плотског, ка небескоме узвисим“ на светосавском путу своје Цркве и свога рода антиципирао његов светолазаревски, Косовски завјет.

Pin It on Pinterest

Share This