Izaberite stranicu

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!


[audio:http://www.svetigora.com/files/audio/21.04.2011_Vaskrsnja_poslanica_Mitropolit_Amfilohije.mp3]

Господ Сведржитељ, који је сву твар премудрошћу створио, својим неисказаним Промислом и великом добротом увео нас је, како каже молитва Цркве, у предивне и свијетле дане  Светог Васкршњег поста, на очишћење душе и тијела, на уздржање од страсти, на освећење и просвећење,  на обновљење вјере и наде у Васкрсење и живот вјечни. Они који истински посте, посте и тијелом и душом: уздржањем од тјелесне хране и очишћењем срца и ума, и свога дјелања – посте од сваког гријеха и сваке нечистоте душевне и тјелесне. Задобијајући тако покајањем и исповијешћу чисту савјест и незастиђен образ, просвећено срце, причешћујемо се Божанственим Светињама, Тијелом и Крвљу Христовом, и оживљавани њима, сједињујемо се са Живим Господом и Богом Нашим. У томе и јесте смисао и циљ свеукупног нашег хришћанског живота: постати једно са Васкрслим и Вјечним Живим Господом, и једни са другима, сагласно Његовом обећању: „Који једе моје Тијело и пије моју Крв обитава у мени и ја у њему“. А кад се усели у нас, Он Јединородни Син Божији, постајемо храм Пресветог и обожаваног Духа Његовог, „избављени од сваке ђавоље лукавштине која дејствује у нашем дјелању, или у нашим ријечима или у нашем разуму“, и тако задобијамо обећана нам вјечна блага и непролазно радовање, заједно са свима Светима, који су Богу од памтивијека служили и угодили.

Стога се и молимо у ове свете великопосне и васкршње дане Богу Великом и у Светој Тројици преславном, Њему који нас је животворном смрћу и Васкрсењем Христовим „преселио из смртности у бесмртност“, да „сва наша чула ослободи од умртвљености страстима, поставивши им за доброг управитеља унутрашњи разум“; да „око наше буде далеко од сваког рђавог гледања, слух наш недоступан празним ријечима, а језик чист од непристојних разговора“. Такође се молимо Богу Спаситељу нашем да „учини да се руке наше уздржавају од злих дјела, и да творе оно што је Њему угодно; да утврди благодаћу својом све наше удове и разум“, да се и на нама прослави величанствено име Оца и Сина и Светога Духа.

Овдје на земљи, од Христових времена па до данас, врше се пописи, по државама, људи и народа, (ових дана такав попис је вршен и код нас у Црној Гори) ради утврђења њиховог броја и идентитета, језика којим говоре и мјеста у којем живе. Све се то чини ради унапређења људског свакидашњег живљења, друштвеног живота и заједништва. Но пописи овакве врсте треба да нас подсјете и на једну много већу истину живота, која нам се открива у свјетлости Христовог Васкрсења. Наиме, та истина гласи: „ Овдје немамо постојана града (а тиме ни идентитета) него тражимо онај који ће доћи. Град који има темеље, којему је неимар и творац Бог“ ; „град Бога Живога, Јерусалим небески“ (Јевр. 13,14: 11,10; 12,22). Темељ и неимар тога града је Васкрсли Христос, Он који је Почетак и Крај свега постојећег „који даде себе за нас да би нас искупио од сваког безакоња“, и учинио нас народом изабраним, „који ревнује у добрим дјелима“ (Тит. 2,14). Црква Христова је тај Град, утемељен на Христу као „Камену крајеугаоном, изабраном, драгоцјеном“ (1 Петр. 2, 6-7); она је „род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну свјетлост своју“ (1 Петр. 2, 9). Сви земаљски народи су призвани, да се „попишу“, да се упишу у овај један и јединствени Божији народ, да у њему потврде и нађу свој прави идентитет, да све своје земаљске језике преобразе у језик који „објављује врлине“ Христа Бога, који нас је својим Рођењем, примањем људске природе и Васкрсењем из мртвих, „дозвао из таме на чудесну свјетлост своју“. Отуда људска заједница, земаљски народи, државе, њихови закони и пописи, њихови језици и дјела, тек онда задобијају свој прави смисао и циљ, када се усмјере и уграђују у овај један и јединствени Божији народ, у Град који не пролази, у Царство небеско Оца и Сина и Духа Светога. Сагласно молитви Христовој: „да сви буду једно, као Tи , Оче , што си у мени, и ја у Теби, да и они у нама једно буду“(Јн. 17,21).

На то и такво јединство и вјечно заједништво, остваривано саможртвеном љубављу, призива нас Бог Љубави, свјетлошћу и просвећењем својег Васкрсења из мртвих. Њиме просвећени и освећени Његовом вјечном истином поздрављајмо се сверадосним поздравом:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!


Ваш молитвеник пред Господом,

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

+АМФИЛОХИЈЕ

Pin It on Pinterest

Share This