[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]http://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/30201002[/picasa]
[audio:http://www.svetigora.com/audio/download/7221/30.05.2010_Celija%20Piperska.mp3]
ЦЕТИЊЕ, 30. маја (Светигора прес) – Манастир Ћелија Пиперска у Пиперима код Подгорице данас је великим литугијским сабрањем прославио своју славу – празник преподобног Стефана Пиперског.
Светковина је почела синошњим свечаним бденијем, којим је началствовао Архимандрит Јелисеј, игумана светогорског манастира Симонопетра, уз присуство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија и Епископа будимљанско-никшићког Господина Јоаникија.
Након бденија извршено је пресвлачење и полагање моштију Светог Стефана Пиперског у нови осликани кивот. Мошти су обучене у нову одежду, дјело руку монахиња из манастира Светог Луке у Жупи никшићкој, која је родно мјесто Светитеља. Пресвлачење моштију је последњи пут обављено прије више од 100 година.
Јутрос су Митрополит Амфилохије и Епископ Јоаникије са свештенством служили Свету службу Божију у тријему испред манастирске порте специјално урађеним за ову прилику.
Јутрошњу литургију, као и синошње бденије византијским појањем су украсили симонопетритски монаси и монахиње из манастира Светог Стефана код Врања.
[picasa width=“570″ height=“440″ autoplay=“1″ showcaption=“0″]http://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/292010[/picasa]
Говорећи у литургијској проповиједи о Светом Стефану Пиперском, Владика Јоаникије је рекао да је сигурно да је Свети Стефан Пиперски био у вези са Светом Гором и да је примио светогорску духовност. „Био је исихаста, а то значи онај који сву своју наду полаже на Бога, који непрестано Богу служи постом и молитвом. Али то не значи да живи само у повучености, мада знамо да је Свети Стефан био и пустињак и да се склањао у горе ровачке ради подвига монашкога“.
„Испунивши се благодаћу Светога Духа, он је постао и духовни отац своме народу, и пастир и учитељ. Окупио је монаштво и народ око престола Божијега, сабирао га именом Христовим, покривао га благодаћу својих молитава, хранио га небеским хљебом. Носећи на тај начин свој крст он се и посветио. На крају свога живота савио се овдје у ову Светињу коју је сам саградио. И овдје је душу своју предао Господу. И убрзо је био прослављен као Светитељ“.
„Био је нешто млађи савременик Светога Василија Острошког и његов сатрудник у борби за слободу, за чување завјета слободе и за чување завјета вјере православне. Унијаћење је било стигло и до Цетиња, а Господ је сачувао вјеру тада преко Светога Василија и Светога Стефана Пиперскога“, рекао је Владика Јоаникије.
У току литургије настојатељица манастира Ћелија Пиперска монахиња Јелена (Станишић) одликована је чином игуманије са правом ношења напрсног крста. Митрополит Амфилохије је рекао да је она чула глас Господњи још у својој младости. „Чула је и послушала тај глас. Она је одлучно кренула Божјим путем примивши монашки постриг и завјетовавши се Господу да носи упаљен светионик свога срца и ума и да гори као свијећа пред лицем Господњим“, рекао је Владика Амфилохије.
Празничном литургијском сабрању у манастиру Ћелија Пиперска присуствовали су бројни гости из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, али и из других манастира (Жиче, Петропавловског манастира код Требиња, Светог Стефана код Врања, Јекатеринбурга и са Косова и Метохије).
Учесници сабора били су и амбасадори Русије, Србије, БиХ и Украјине у Подгорици Јаков Герасимов, Зоран Лутовац, Бранимир Јукић и Оксана Сљусаренко. Био је присутан и Богољуб Шијаковић, министар вјера у Влади Србије која је заједно са Владом Црне Горе значајно помогла у организацији сабора, као и други угледни узваници.
Најзаслужнијима за организацију ове велике светковине додијељене су захвалнице Митрополита Амфилохија и управе манастира Ћелија Пиперска.
Симонопетритски монаси су Митрополиту Амфилохију даривали оковано Јеванђеље са сценама из Откровења Јовановог, манастиру прибор за свршавање Свете Евхаристије а игуманији Јелени напрсни крст.
Митрополит Амфилохије је Архимандриту Јелисеју поклонио икону Светог Стефана Пиперског, а оцу Алексеју из Јекатеринбурга дрвени дуборез са ликом истог Светитеља. Послао је дарове и игуманији Никодими из знаменитог манастира Ормилија, метоха Симонопетритског манастира.
За славском трпезом говорили су Архимандрит Јелисеј, министар Шијаковић и отац Алексеј из Јекатеринбурга, а у име Пипера Боро Божовић и Митар Вуковић.
Изведен је и пригодан културно-умјетнички програм.
Р.В.
