Izaberite stranicu

[audio:http://www.svetigora.com/files/audio/Manastir%20Celija%20Piperska.mp3]

ЦЕТИЊЕ, 28. маја – У недјељу 30. маја у манастиру Ћелија Пиперска са почетком у 9 часова, служиће се Света архијерејска литургија поводом пресвлачења и полагања у нови кивот моштију Светог Стефана Пиперског. Свету Службу Божију служиће Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење Господе Епископа: Захумско-херцеговачког Григорија, Будимљанско- никшићког Јоаникија, Липљанског Теодосија, Диоклијског Јована, умировљеног Захумско-херцеговачког Атанасија. Међу многобројним свештенством, свештеномонаштвом и вјерним народом Божијим, који ће саслуживати Господи Архијерејима. Учешћа у овом благословеном сабрању узеће и игуман Светогорског манастира Симонопетра Архимандрит Јелисеј. Очекује се много гостију  из иностранства, као и велики број јавних личности.

Након нешто више од три стотине године биће пресвучене мошти Св.Стефана Пиперског. Кивот у коме сада почивају његове Свете мошти датира још из 1908. године.  Полагање Светитеља у нови кивот дешавало се на сваких сто година, а претходна два кивота чувају се у манастиру.Манастир Ћелија Пиперска према неким изворима потиче још из XII вијека,оправдавајући то чињеницом да је Манастир окружен са двије значајне ископине: једна од њих је Градина, из IX вијека, за коју се претпоставља да је била седиште епископије, а друга је Дјевич град, за који се мисли да је био женски манастир. Ту се сада налази ископина цркве, претпоставља се из VI вијека, која је била посвећена Архангелу Михајлу. За овај Дјевич град значајно је и то што се наводи као мјесто рођења Стефана Немање.

Други извори везују вријеме настанка данашњег Манастира за половину XVII вијека, када се на ово мјесто доселио Св. Стефан Пиперски, тачније године око 1660-те.

Не зна се тачно година рођења Св. Стефана, али се зна да је родом из  Жупе Никшићке, из породице Крулановић. Замонашио се у манастиру Морача, у коме га је касније поставио за Игумана владика Пећки Никодим. Бежећи од Турака крио се у Трмању у некој Студеној пећини 7 год, и одатле дошао у „Скендеријске предјеле“, у село Горњи Црнци у Пиперима.

Мјесто на коме је подигао Манастир звало се Зборна главица, и по предању, то имање му је лично поклонио кнез и поп Ананија Лалић. Ту је прво направио себи једну кућицу, и по томе је манастир добио назив Ћелија. Посјетивши манастир 1749 г. Партеније Павловић, викарни епископ Сремско-карловачке епископије, написао је тропар и кондак Св. Стефану као и запис о младенцу Станку Острошком. Ава Јустин у својим Житијима Светих за месец Мај, наводи као датум његовог упокојења 20.мај/ 2.јун 1697.год, и тај је датум Црква одредила за спомен Светог. Четири године послије упокојења, почела су да се дешавају чуда на гробу Светога, и тада је његово читаво тијело пренето у нови кивот, и до дана данашњег налази се у манастирској Цркви која је посвећена Рођењу Богородице. О значају овог Светитеља свједочи и чињеница да је једна од четири иконе које је 1925 г. сликао Урош Предић за Капелу на Ловћену, била и икона Светог Стефана Пиперског.

Као значајни за даљу изградњу манастира помињу се Игуман Михајло и Доситеј Кнежевић. Око 1906-те обновљена је Његошева школа, једна од три које је он основао у Црној Гори. Манастир је посједовао и богату бибилиотеку и значајан архив, који су, на жалост, уништени за вријеме Другог Свјетског Рата. Највећу штету Манастир је доживео у послератном прогону Цркве, када су скоро сва здања препуштена забораву и пропадању. Треба рећи да је у тим тешким временима, верни чувар ове светиње био Прота Новак Глигоровић.

Средином осамдесетих, а доласком у Ћелију Светогорског Монаха Лазара Аџића, потоњег Игумана острошког, почиње нови период и духовног обнављања светиње и обнављања њених грађевина, тако да се с правом Игуман Лазар може сматрати њеним другим Ктитором. Око овог духовног светионика окупио се велики број младих који су завољели монашки живот. Зато што је међу њима било много више дјевојака, по благослову Митрополита Амфилохија, овај Манастир по први пут у својој историји постаје женски, а о. Лазар постаје доживотни духовник обитељи. По угледу на светогорске манастире, о. Лазар је Манастиру дозидао кулу са звоником и велику капију. Након упокојења о. Лазара, 6. децембра 2000. године, духовник Манастира постаје Високопреосвећени Архиепископ Цетињски, Господин Амфилохије.

Pin It on Pinterest

Share This