Протојереј Младен Томовић служио је у недељу 24. по Духовима, Свету литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Саслуживао му је ђакон Цвјетко Перић, док је на литургијске возгласе одговарао Хор „Свети Јован Владимир“.
У данашњој недељи читано је зачало из Светог Јеванђеља по Луки, које доноси двије приче. Прва прича говори о жени која имаше болест течења крви и која дотакавши хаљине Христове оздрави, и друга прича која говори о васкрсењу Јаирове кћери. Тумачећи прву од ове двије приче, отац Младен каже да је ова жена коју Господ излијечи, примјер да онај који има вјеру у Христа, који има вјеру у Бога, има уједно и страх Божији.
„А шта је то страх Божији? Страх Божији није да ми страхујемо од Господа да ће нас казнити. Не. То је једно поштовање према Богу, према ријечи Божијој. Страх Божији јесте држање ријечи Божије. Ова жена се уплашила и пришла Господу и рекла му је да је то она. А Господ, знајући свако срце људско, видио је ту њену вјеру и рекао јој „Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.“ Ми знамо кроз предање Цркве да је та жена била поријеклом Гркиња, да је касније била велика хришћанка и исповједница Христове вјере.
Друга прича говори о вјери Јаировој у Господа који му, и поред тога што Јаиру дође вијест да је његова кћи умрла и да више не узнемирава Учитеља, каже: „Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.“ И ова прича, каже отац Младен, поучава нас да треба да вјерујемо, али да не смијемо само да останемо у вјери, него да нашу вјеру морамо да посвједочимо и дјелима.
„Наша дјела треба да посвједоче нашу вјеру. А шта то значи? Значи да требамо да на један опипљив начин искажемо и потврдимо ту нашу вјеру у Господа. Како је потврђујемо? Потврђујемо је тако што ћемо ријеч Божију коју нам је Господ дао испуњавати онако опипљиво да људи то виде. Али не са гордошћу, не са мишљу да ја то могу, то сам ја урадио. Не. Него вјером у Господа, да нам Господ даје благодат Божију која нас покреће да чинимо добра дјела. Јер ми сами од себе не можемо ништа чинити. Само Господ, благодат Његова, кроз срца наша дјелује на нас да ми покренемо себе и своје снаге, и уз помоћ Божију учинимо неко добро дјело. И то је оно гдје ми свједочимо вјеру нашу православну у дјелима. И тако треба да живимо.“
На крају је прота Младен казао да морамо тражити од Господа помоћ да наше душе, наша срца, наше умове очистимо од сваког гријеха и безакоња. Да се сачувамо од свега лошег, и тек онда ћемо кроз један такав начин живота чинити и добра дјела, и свједочити нашу вјеру.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
