У недељу 23. по Духовима, а у дану када наша Православна црква прославља Светог великомученика Димитрија, Свету литургију у барском Саборном храму служио је протојереј Љубомир Јовановић, уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића и ђакона Цвјетка Перића. На литургијске возгласе одговарали су чланови хора „Свети Јован Владимир“
Свети великомученик Димитрије један је од најпоштованијих светитеља у Православној цркви, а многи Барани га прослављају као заштитника свога дома. Овај велики Божији угодник један је од оних свјетилника наше Цркве који је у тренуцима смртне опасности остао вјеран Господу и храбро исповиједио вјеру у Христа, проливајући своју мученичку крв. О његовом животу говорио је у својој бесједи отац Слободан Зековић, рекавши да кроз сву историју Цркве, имамо безбројне примјере дивних подвига светих мученика, посебно у оним првим вјековима хришћанства, а да посебно мјесто међу њима припада Светом Димитрију:
„Свети Димитрије био је племенитог рода. Његови родитељи били су угледни грађани, а његов отац био је војвода солунски, или можемо данашњим језиком рећи, градоначелник. То је било вријеме када су римски цареви гонили хришћане. Читамо у житију Светог Димитрија да су његови родитељи били потајни хришћани и да су у том духу вјере хришћанске васпитали и свога сина, јединца Димитрија. Када се упокојио отац Светог Димитрија, цар Максимијан је поставио Светог Димитрија, иако је био млад годинама, али се већ показао као изузетно даровит и способан, да буде војвода солунски умјесто свога оца. И када му је предао Солун на управу, он му је поред осталог рекао да се потруди да искоријени хришћане из свога града.“
Свети Димитрије, не да није послушао ту безумну заповијест цареву, него је, напротив, почео по цијеломе граду да проповиједа Христа и да народ утврђује у вјери. И то није дуго могло да буде сакривено од цара. Чим је дознао за такво поступање Димитријево, Максимијан је дошао у Солун, покушао разним ласкањима, па онда и пријетњама, да одврати Светог Димитрија од његове вјере, али он је остао чврстен и непоколебљив, због чега је био бачен у тамницу.
Многа су се знамења и чуда у тим тренуцима Димитријевог страдања пројавила, наставља отац Слободан, казавши да је једно од њих и чувено преобраћење и страдање младића Нестора, који не могавши гледати мучење хришћана у арени затражи благослов од Светог Димитрија да изађе на мегдан војнику и џелату кога је цар поставио да се иживљава над хришћанима. И добивши благослов од Светог Димитрија, који му је рекао да ће побиједити џелата, али да ће и он пострадати након тога, овај отиде и приброја се мученицима који пострадаше за вјеру Христову.
„Схвативши да је Свети Димитрије укрјепио Нестора, али да кријепи молитвом и примјером својим и остале хришћане у Солуну, цар је наредио војницима да се Димитрије убије. Војници су га затекли на молитви и копљима цијелог испробадали. И како је сила Божија била пројављена кроз Светог Димитрија за његова живота, тако га је Господ још више прославио после његовог мученичкога страдања. Па су се бројна знамења, чудеса, исцјељења дешавала на његовом гробу. Његове свете мошти почеле су да точе свето миро, које точи и дан-данас, којим се људи помазују и бивају, ако искрено прилазе и Богу се моле и Светом Димитрију, исцјељени од својих немоћи и слабости“, бесједио је прота.
Над моштима Светог Димитрија подугнут је најприје један мањи храм, а касније и велика базилика, која и данас стоји у Солуну. У њој почивају свете и чудотворне мошти Светог Димитрија, који је кроз вјекове био и остао заштитник града Солуна, али не само Солуна, него и свих градова у којима хришћани живе и који се њему обраћају у молитвама за помоћ и заступништво пред престолом Бога Живога.
„Бројни су примјери кроз историју Цркве, како се Свети Димитрије јављао и помагао хришћанима. И као код других светитеља, тако се житије Светог Димитрија није окончало његовим страдањем. Оно се настављао до данашњег дана, до краја свијета и вијека, зато што он дјелује и дејствује исто као и онда у Солуну, када је исповједао своју вјеру у Христа Господа“, казао је о. Слободан.
У наставку је поменуо примјер из наших дана, током последњих ратова на простору бивше Југославије, када је наш народ опет пролазио кроз велико страдање:
„Свети Димитрије се јавио управо на овај дан, на Митровдан 1992. године, када је била велика муслиманска и усташка офанзива на град Невесиње у Херцеговини у Рупублици Српској. И то је два пута на Митровдан био велики напад на тај град, који данас посебно свечано прославља Светог Димитрија. Свештеници из Солуна, који служе у Храму Светога Димитрија, свједочили су да је 1992. на Митровдан, када је била та велика битка за одбрану Невесиња и цијеле Херцеговине, да су они после вечерње службе у храму видјели једнога војника свог крвавог и израњаваног. Они, зачуђени његовим изгледом, питали су «Ко си? Одакле си? Шта ти се десило?» А он је рекао «Долазим, из борбе, помагао сам браћи Србима». И онда је ушао у капелицу, гдје се налазе мошти Светог Димитрија и ту је нестао. То се, дакле, Свети Димитрије из борбе вратио, гдје је кријепио и помагао своју браћу православну. „
Истакавши да су бројни такви примјери и у другим мјестима, подсјетио је да се у Русији посебно поштује Свети Димитрије, али и свуда гдје православни хришћани живе.
„Овај светитељ је и заштитних многих наших породица и братстава, па посебно овај празник њима честитамо. Да им буде срећна крсна слава и да и њима и свима нама, Свети Димитрије, буде на помоћи и својим молитвама да нас крили, штити и заступа пред престолом Божији“, казао је на крају протојереј-ставрофор Слободан Зековић.
По завршетку Свете литургије освештани су славски дарови које су принјели чланови породица који Светог Димитрија прослављају као крсну славу.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
