На празник Светог великомученика Димитрија, 8. новембра 2026. године, Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао светом литургијом у храму посвећеном том великом Божјем угоднику на Новом Београду.
– Свети Димитрије Солунски је био велможа и војсковођа у временима када су хришћани прогањани. Он је служио у војсци оних који су гонили хришћане, који су их распињали. Очекивало се да и он то чини. Међутим, познавши Христа, сусревши се са Њим, разумео је таштину и пролазност вредности овог света. Разумео је ко је Алфа и Омега, разумео је шта је једино потребно, разумео је да је Христос све, а да све изван Христа јесте ништа. И зато се определио за оно што је Христово – поручио је Патријарх Порфирије и нагласио:
– Свети Димитрије је показао је да вера није само реч, него да је вера живот. Потврдио је да сила и моћ овог света имају своју привидну снагу, али да истинска и права победа лежи у нашој вери и заједници са Христом. А та победа јесте љубав. Та победа не значи понижавање другог. Та победа не значи одбацивање ближњег. Та победа не значи мржњу у односу на оног који је против и који је противник. Та победа подразумева радост и смирење. Зато, осећам дубоки бол због свог рода; истинску скромну молитву заједно са свима вама да нам Бог да да будемо бољи како бисмо били Богу милији.
Патријарх српски Порфирије је затим позвао верни народ да помоли за душу у Господу уснулог протојереја-ставрофора Војислава Билбије:
– Верујем, ако не сви, да је већина чула за њега. Да се молимо за њега, за покој његове душе, јер он је био истински, прави трудбеник на њиви Господњој. Знају то многи, а нарочито они који су били презрени, на маргинама и одбачени. Да се молимо за њега, јер сам сигуран да смо добили још једног молитвеника пред Господом који ће се молити, пре свега, за мир у свом народу, за покајање, за то да постимо, а шта је пост, то сви знамо. Треба да се боримо увек за боље, за ново, да ново буде боље, а не да се ослонимо само на свој мозак, на своју памет, на своју логику. Показала је историја да много паметнији од нас, много логичнији од нас, много срећнији од нас, уколико нису имали дубок корен — корен који парадоксално има свој почетак на небу — уколико то нису имали, све што су имали показало се као мехур од сапунице, као прах и пепео. Сигуран сам да ће и молитве нашег оца Воје бити још једно зрнце у бескрајној бројаници молитвеника светих из нашег рода за јединство, слогу и добро у нашем народу, за светосавску врлину, за то да свако од нас буде бољи.
Патријархове беседе током и на крају Литургије у целости прочитајте ОВДЕ и ОВДЕ.
Његовој светости Патријарху су саслуживали: Преосвећени викарни Епископ топлички г. Петар, старешина храма Светог Димитрија на Новом Београду; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереји-ставрофори Рајко Недић и Григорије Сапсај; протојереј Борис Савић, архијерејски намесник земунско-новобеоградски; протојереји Војислав Костић и Александар Бајић; јереји Предраг Тимотијевић, Марко Којић, Стефан Васиљевић, Владимир Левићанин, Иван Фаранов и Србољуб Остојић; архиђакон Марко (Момчиловић); протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Василије Перић, Николај Сапсај и Марко Симић.
Извор: СПЦ
