Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, данас, 8. новембра 2026. године, на празник Светог великомученика Димитрија, са свештенством и вјерним народом, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Дајбабе.
Бесједећи сабранима око кивота Светога оца нашег Симеона Дајбабској, прије Светога причешћа, Преосвећени Владика Кирило је казао да је Свети великомученик Димитрије свједок Христовога васкрсења: „Господ Исус Христос је први показао пут нашега подвига – крсноваскрсни пут. Пострадавши на крсту и узевши на себе све гријехе овога свијета, Он је показао да је побједио наше највеће непријатеље: ђавола, смрт и гријех и Он то и даје својим ученицима.“
Владика је подсјетио на прочитано јеванђелско зачало, у којем Господ каже да ће послати Утјешитеља, који исходи од Оца и који свједочи за Њега, али да ће свједочити и сви који су са Њим:
„Дакле, Дух Свети нам долази од Оца и доноси то што је од Сина, ни мање ни више него читав Његов домострој спасења, али и ми смо позвани да будемо свједоци Христови. Дакле по својој слободној вољи, у слободи, онај који је сазнао истину васкрсења, који је тај дар примио кроз свето крштење, миропомазање и кроз Свету тајну евхаристије, он треба да подијели ту вијест са људима са којима се среће, и блиским и даљњим.“
По његовим ријечима сви смо позвани да будемо свједоци Господа нашега Исуса Христа. То су били, прије свега, Свети апостоли, али и у свим вијековима Цркве Христове било је дивних свједока који су својим животом посвједочили своју вјеру, нарочито у првим вијековима хришћанства. Сматра се да је било 10 периода, 10 царева који су гонили хришћане, почевши од цара Нерона који је оптужио хришћане да су запалили Рим, иако се зна да је он у свом лудилу наредио да се запали Рим. Тада је почело то прво гоњење хришћана, и у њему су пострадали и велики апостоли Петар и Павле и други велики свједоци Христове вјере.
„У том гоњењу хришћана пострадали су велики мученици Георгије и данашњи Димитрије, који је потицао из владарске солунске породице. Од малена су га родитељи тајно учили хришћанству, које су и они тајно исповједали. Међутим, кад је Димитрије дошао на власт, замијенивши свога оца као, може се рећи, обласни управник солунске области, или како би то данас рекли градоначелник, можда је и већу титулу имао, он је схватио, и знао из Светог писма, да се срцем вјерује за правду, а устима се исповједа за спасење. И знао је да мора да исповједи ту своју вјеру“, бесједио је Владика Кирило.
Свети Димитрије је почео отворено да брани гоњење хришћана у својој области, да их штити и помаже, што је сазнао тадашњи христоборни цар Максимијан. Димитрије, знајући што ће да се деси, раздао је своје имање сиромашнима, а разјарени цар га је бацио у тамницу. Цар Максимијан је утврдио некакво незнабожачко увесељавање, тако што је довео огромног гладијатора Лија који је хришћане бацао са позорнице на оштрице копаља. Један хришћанин Нестор, дође у тамницу молећи благослов Светога да изиђе на мегдан Лију, да га побиједи, и тако спријечи даља злостављања своје браће у Христу.
„Димитрије је дао благослов Нестору и може се у томе созерцавати могуће претечу великога цара Константина, и није случајно да се Димитрије сматра покровитељем хришћанске војске, хришћанске армије. Зато што, иако је нама речено да ко те удари по образу, окрени му и други, и да се не бранимо од зла, ипак хришћани су дужни да се заступе за слабе, да их одбране од непријатеља и од оних који желе не само да погубе њихово тијело, него и њихове душе, одвраћајући их од истините вјере“, казао је Преосвећени.
У наставку је појаснио да се зато у том Димитријевом благослову Нестору, да се супростави гладијатору Лију и да га побиједи, огледа будући Божји благослов цару Константину да прогласи чувени едикт о толеранцији и међусобном уважавању и забрани гоњења хришћана, који ће услиједити мало по овом догађају. Нестор излази на бој и силом Божјом побјеђује и огромног дива баца на копља, али и сам бива посјечен за Христа, јер се цар разгнијевио и наредио да погубе Нестора. Такође, знајући да је Свети Димитрије дао благослов Нестору, војници су и њега у тамници проболи са пет копља.
„Тако да је велики мученик Димитрије пострадао са пет убојних рана као и његов Господ и тиме, још једном, посвједочио вјеру у васкрслога Христа побједиоца смрти и ђавола и гријеха“, казао је Владика, додавши да се Свети Димитрије сматра покровитељем града Солуна, те да се у многим историјским догађајима, послије тога, појављивао и помагао хришћанима тога града.
Такође, много пута и у историји нашега народа се показао као покровитељ, наш помоћник, али и свих других православних народа. Зато му се подижу храмови
широм васељене и зато је његово име велико у читавој васељени, а и велики број породица у српском народу га слави као крсну славу.
„Нека би нам Господ дао да се угледамо на такве људе који служе истинитом Богу, а уједно и бивају покровитељи оних којима је потребна помоћ, којима је потребно упутство, свједочанство и заштита да би могли да исповједају ту вјеру. Едикт Константинов и примјер Димитрија остају камени темељци наше савремене цивилизације. Док буде таквих владара као што је Константин и таквих мјесних управитеља као Димитрије, ова цивилизација ће да продужава своје постојање. Нека би нам Господ Духом својим Светим, молитвама Светог Димитрија, молитвама Преподобнога оца нашега Симеона Дајбабскога, дао да се утврдимо сами дубоко у својој вјери, а онда и да помогнемо кроз свједочанство, кроз проповијед, некад и кроз заштиту, свима онима који желе да иду тим путем спасоносним ка Царству небескоме“, поручио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске.
Потом се протосинђел Владимир (Палибрк), намјесник манастира Дајбабе, захвалио Владици Кирилу на љубави и доласку, честитајући празник и славу свим данашњим свечарима.
На крају Литургије благосиљани су славски дарови и преломљени славски колачи.
Евхаристијском сабрању су присуствовали амбасадори Србије и Русије, Небојша Родић и Александар Петрович Лукашик.
Весна Девић
Фото: Иван Рашовић
