У Дому културе у Доњој Гуштерици данас је отворена тематска изложба аутора Марка Марковића, историчара и директора Архива КиМ, посвећена историји Цркве Светог кнеза Лазара и њеном значају за духовни живот тог краја. Изложба доноси историјска сведочанства о светињи, али и подсећа на дугу прошлост Гуштерице, једног од најстаријих села на простору Косова, које се помиње још у средњовековним повељама.
Изложба, заснована на историјским изворима – архивској грађи, релевантној литератури и одабраној фото-документацији – и теренским истраживањима, осветљава историју једног од најзначајнијих храмова на централном Косову, подигнутог почетком 20. века.
Посебну вредност изложбе и пратећег каталога представља архивска грађа из фондова Државног архива Србије, Историјског архива Београда и других установа, која, заједно са драгоценом фотографском документацијом, пружа нова сазнања о изградњи храма, његовим добротворима и месту које је заузимао у животу српског народа Старе Србије.
Аутор изложбе, историчар и директор Архива КиМ Марко Марковић, указао је на значај заједничког неговања културног и духовног наслеђа. Истакао је да је рад на изложби трајао годину дана, од идеје до реализације.
„Многи су ме питали зашто баш Гуштерица и зашто баш ова црква. Треба да се подсетимо да је Гуштерица једно од најстаријих села на простору Косова и Метохије, да се помиње у средњовековним повељама. На основу Грачаничке повеље знамо да је ово село старо више од седам векова и да је старије чак и од Милутинове задужбине, манастира Грачанице. Ово село има дугу духовну традицију. У овом месту постојале су Црква Светог Илије, Црква Свете Пречисте, а затим и Манастир Светог Ђорђа. На темељима тог манастира касније је саграђена црква посвећена Светом Јовану Претечи. Градња те цркве завршена је 1858. године, а највећа донација стигла је из Руске царевине“, рекао је Марковић.
Он је подсетио да је 1899. године простор централног Косова захватио разорни земљотрес који је оштетио сводове цркве, те да је митрополит Нићифор успео да добије дозволу Цариградске патријаршије и османског султана да на темељима поменуте цркве сагради нову светињу, што је, како наводи, и учинио.
Секретар Епархије рашко-призренске, свештеник Јован Радић, пренео је окупљенима поздраве митрополита Теодосија, који је написао и уводну реч за каталог тематске изложбе.
„Јако ми је драго што смо се данас окупили у оволиком броју да видимо на овим фотографијама, у овим документима које је сакупио наш брат Марко Марковић, како су се наши преци у време отоманске окупације борили и изборили да сачувају веру својих предака у јако тешким и сложеним тренуцима. Веру и храброст митрополита Нићифора Перића и свештеника Петра Павловића не можемо заборавити. Поготово не можемо заборавити труд и рад свештенства на тада окупираној српској територији и у Старој Србији. Велики је био њихов удео у свему томе, као и удео тадашњих учитеља и целокупног верног народа, који је, иако можда сиромашан, веровао да може да обнови ту цркву“, рекао је отац Радић.
Он је истакао да је на народу да настави тамо где су они стали.
„Да очувамо ове наше светиње које су нам у аманет оставили наши претходници, наши свети преци, наши дедови, и да и ми будемо тако мудри и надасве храбри, али не луди. И данас, у овим тешким и сложеним временима, да се угледамо на храброст митрополита Нићифора, о чијој храбрости говори васељенски патријарх, који је рекао да је био ватрен у својој вери. Да и ми будемо ватрени у својој вери, да останемо и опстанемо ту где јесмо и чувамо Лазарев завет“, рекао је отац Радић.
Редовни професор Катедре за историју Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и рецензент каталога изложбе, професор др Саша Станојевић, истакао је да му је драго што изложба Марковића доприноси историографији и бољем познавању прилика на простору Косова почетком 20. века, доба које је било јако турбулентно и осетљиво.
„Често су и наша времена и прошлост такви. Али то време јесте заиста било посебно, у смислу да су се наговештавале шире историјске прилике које су биле у вези са изградњом овог храма, али и многих других храмова. То је део једне шире акције која је пратила дипломатске напоре ондашње Краљевине Србије у циљу борбе за очување националног идентитета, културног и верског обележја српског народа на овим просторима“, рекао је Станојевић.
Он је Архиву Косова и Метохије пожелео да и даље настави овом утабаном стазом.
„Ваше издаваштво је примећено и у академским и у научним круговима и свакако је од користи као допринос бољем упознавању ових прилика. Изложбе су заиста драгоцене зато што широј заинтересованој јавности пружају визуелно јаснији преглед оваквих тема“, рекао је Станојевић.
Историчарка уметности, научна саветница Института за српску културу Приштина – Лепосавић и рецензенткиња каталога изложбе Ивана Женарју Рајовић подсетила је да је у то време црква била апсолутни центар друштвеног и духовног живота и место где се одвијао живот православних Срба, додајући да је у том контексту изграђена и Црква Светог Јована.
Такође, подсетила је да је митрополит рашко-призренски Нићифор, који је заједно са свештеником и мештанима заслужан за обнову цркве, био изузетно занимљива личност у историји Косова и цркве на овом простору.
„Док је био овде, урадио је много. Између осталог, покушавао је да седиште Епархије из Призрена премести у Приштину. Тада је обновљена црква у Приштини, јер је Епархија била изузетно велика. Рашко-призренска епархија почетком 20. века није обухватала само Косово и Метохију, већ и читаву Стару Рашку, Стари Влах и целу Црну Гору све до Скадра. То је било једно велико пространство на којем Призрен није имао повољан положај да би се одатле тај простор обилазио“, рекла је она.
Како је додала поред куполе која је изграђена на цркви, а која је османским властима представљена као простор за вентилацију, промена посвете цркве довела је до тога да се Видовдан слави у време Османског царства.
„Црква која је била посвећена Светом Јовану је сада посвећена Светом кнезу Лазару и митрополит је то објашњавао речима да је то учињено да би се српски осећаји у народу одржали и будили. Он је постигао да се Видовдан слави јавно у Османском царству, да се на дан Видовдана игра коло испред цркве, јер је то сеоска слава“, казала је она.
Директорка Међуопштинског историјског архива Чачак, архивска саветница и председница Архивистичког друштва Србије Лела Павловић пренела је поздраве архивиста свих архива Србије и њихове честитке на истрајности у раду и опстајању на светој српској земљи.
„Долазак вама у посету у складу је са доласком међу своје, међу Србе који могу да се подиче тиме што носе крст косовског завета и Светог кнеза Лазара, који живи у сваком Србину, ма где био“, рекла је она.
Павловић је истакла да је црква Светог кнеза Лазара у Доњој Гуштерици много више од парохијског храма.
„Са њеном градњом почео је процес обнове и развоја црквеног живота и градитељства на Косову и Метохији крајем 19. и почетком 20. века“, навела је Павловић.
Она је Архиву Косова и Метохије пожелела да настави да ради, истражује и подсећа на историјски развој српског народа на светој земљи.
Организатори изложбе су Архив Косова и Метохије и Дом културе „Липљан“, са седиштем у Грачаници, уз подршку Министарства културе и Канцеларије за КиМ Владе Републике Србије.
Извор/фото: Косово онлајн
