Његово преосвештенство епископ диоклијски г. Пајсије, служио је данас Свету службу Божију у Цетињском манастиру.
По прочитаном Јеванђелском зачалу, сабранима је бесјео јереј Марко Радмило.
Тумачећи данашње Јеванђеље, отац Марко је указао на Божије милосрђе и Његову велику љубав, али и на највећу истину наше вјере да је Господ Исус Христос господар живота и смрти.
„На капији града Наина сусрећу се двије поворке. Једна иде за Христом, извором живота, а друга испраћа у гроб младића, сина јединца мајке удовице. Сусрећу се живот и смрт. Радост и туга. Нада и безнађе. Господ видјевши несрећну мајку сажали се на њу и рече јој да не плаче. Каква утјеха у овим ријечима. Христос не пролази равнодушно поред људске патње. Он види сузе, познаје бол и чује и оне молитве које човјек није у стању да изговори, затим прилази носилима и говори: Момче, теби говорим, устани. И мртви младић устаје, а Господ га предаје његовој мајци.
Свети владика Николај Жички тумачећи ово Јеванђеље, указује нам да Христос није само утјешитељ ожалошћених него истински господар живота пред чијом ријечју и самасмрт одступа. Управо то човјекољубље видимо у данашњем Јеванђељу. Господ не чека да га удовица замоли, него сам прилази и дарује јој утјеху, али браћо и сестре, ово чудо није само прича о васкрсењу једнога младића, оно је позив свакоме од нас да се пробудимо из духовне успаваности. Човјек може бит тјелесно жив, а духовно мртав. Када у срцу нестане љубави, када заборавимо молитву, када нас обузму гордост, завист и осуђивање, тада се удаљаамо од истинског живота. Зато Христове ријечи: Теби говорим, устани, одјекују и данас, упућене свакоме од нас, устани из гријеха, устани из маловјерја, устани из равнодушности и врати се Богу. У данашњем Светом апостолу, Свети апостол Павле свједочи да Јеванђеље које проповиједа није примио од човјека, него откривењем Исуса Христа.“
Потом отац Марко подсјећа да је управо апостол Павле један од примјера силе Божије која преображава човјека
„Од гонитеља Цркве, постао је њен велики апостол и проповиједник. Онај који је некада гонио Христа, постао је њен вјерни свједок. Тако видимо да Господ не васкрсава само тијело, него обнавља и људску душу, подижући човјека из таме гријеха у свјетлост богопознања.
Свети Атанасије Велики говори: Бог је постао човјек, да би човјек постао Бог, односно да би човјек благодаћу Божијом постао причасник божанског живота. Управо је то смисао Христовог доласка међу нас, да нас ослободи робовања гријеху и смрти и отвори нам врата вјечнога живота.
Отац Марко нас поучава да, по узору на данашње Јеванђелско зачало, не будемо равнодушни према туђој патњи и да не прођемо поред брата који страда, а да не покажемо љубав и милосрђе, бар кроз ријечи утјехе.
Приредила: Лана Остојић
Фото: Максим
