У Кареји служен помен митрополиту родостолском Хризостому

На позив Свештене епистасије Свете Горе, богослужењем је началствовао Његово високопреосвештенство митрополит симски г. Хризостом, уз саслужење прота Свете Горе, ватопедског старца Георгија, високопреподобних архимандрита: игумана Велике Лавре Продрома, игумана Ивирона Натанаила и игумана Хиландара Методија, бројних свештеномонаха и представника свих атонских манастира и неколицине келија, а у присуству ученика Атонијаде и поклоника.

Блаженопочивши митрополит Хризостом провео је 75 година на Светој Гори као сабрат манастира Велике Лавре. Хиротонисан је 1978. године, одлуком Васељенске Патријаршије, како би Света Гора имала архијереја који ће рукополагати свештеномонахе у атонским обитељима.

Рукоположио је више хиландарских монаха, попут блаженопочившег архимандрита Пајсија, првог игумана након обнове општежића у Хиландару и старца Стефана, тренутно најстаријег хиландарског сабрата по годинама монашког живота. Игумана Методија рукоположио је у чин јерођакона и рукопроизвео у чин архимандрита.

Био је професор и директор светогорске монашке академије Атонијаде, иза себе је оставио мноштво богословских дела, а одликовао се и изузетним даром за појање. Од пензије, коју је зарадио као професор, обновио је неколико старих и помогао градњу нових храмова.

Епископска знамења носио је искључиво на богослужењима, а иначе се одевао веома једноставно, типично светогорски. Светогорци сведоче да они којима је био непознат због тога никако нису могли да претпоставе да је реч о архијереју. У његовој скромној келији није се могло пронаћи ништа осим мноштво књига; све остало, попут раскошних одежди, митри, енклопија и сличних предмета поклањао је другим архијерејима.

Уснуо је у својој монашкој келији након Свете литургије, 1. октобра 2025. године, у 92. години овоземаљског живота. Сахрањен је сутрадан на гробљу Велике Лавре.