На празник Светог Стефана Штиљановића, данас, 17. октобра, у Цркви Светог апостола Томе у Бечићима, служена је Света архијерејска литургија, којом су началствовали Њихова високопреосвештенства архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и архиепископ мостарско-требињски митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије.
Празник Светог Стефана Штиљановића традиционално се свечано прославља у Паштровићима, његовој постојбини. У Цркви Светог апостола Томе чува се дио његових светих моштију, пренесен из Београда 2007. године.
Митрополит Димитрије је окупљенима бесједио по прочитаном јеванђелском зачалу. На почетку је подсјетио на ријечи апостола Павла «Радујте се», истичући да кроз крст, смирење, подвиг и кротост, долазе радост и благодат Божија.
„Светитељи су говорили да су једне исте исте степенице које воде у срце човјечије којима се спуштамо у дубину нашег бића и тим иистим степеницама се узносимо, каж они, у царство небеско. Један исти је то пут. Зато Господ каже и ми исповиједамо да чекамо васкрсење мртвих и живот будућега вијека. Ми чекамо царство небеско, а све остало нам се додаје. Али, каже Господ исто, да је царство божије унутра, у нама. У срцу човјечијем. Ту га среће, зато што је срце човејчије, поред овог престола овдје, на коме се служи Литургија, али иде се и ту до тог престола кроз срце човјечије. Оно је престо над престолима. Ту се дешава тајанствени сусрет људског бића, људске личности, нас људи са Господом нашим Исусом Христом. И тако као што Он каже: Ходите Мени, сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и учите се од мене, јер сам Ја кротак и смирен и наћи ћете покој душама својим. Смирење. Тако Господ почиње и своју Бесједу на Гори. Блаженства. Почиње са том поуком о смирењу. Блажени смирени срцем, блажени они који се смире и царство Божије је њихово. Они ће Бога видјети. То је тајна сваког људског бића и то је тајна, дубоко вјерујем и наших многих светитеља из српског рода и Стефана Штиљановића и његове супруге, Свете Јелене, Јелисавете. Тајна је то сусрета са Богом живим у срцу смиреном.
Нема другог пута до живога Бога, осим вјере праве у Господа нашег Исуса Христа, осим Цркве Божије, осим ове Свете литургије и нас у њој. Али, нас у њој, не само, ето појавили смо се ту, него са дубоким сусретом прије тога са живим Богом, молитвеним , смиреним, милосрдним. Свака јеванђелска заповијест, заправо, служи сусрету са Богом. Све јеванђелске заповијести новозавјетне, највеће, вјера, нада и љубав, претпостављају другога. Траже лице другога. Не може се вјеровати, ако нема некога у кога вјерујемо, у кога се надамо, у Бога живога. Увијек љубимо некога другог. Увијек излазимо из себе и пружамо се ка нечему другоме.
Митрополит Димитрије с тим у вези поучава да треба да будемо отворени и да призивамо Дух Божији да сиђе у наша срца и да нам открије тајну нашег бића, јер је ми, без Божије благодати не можемо открити.
Потом је навео примјере кротости и смирења које видимо, прије свега кроз личност Мајке Божије, која је икона Светога Духа и ризница сваког добра, али и личности светитеља, а међу њима и Светог Стефана кога данас прослављамо, који се одрекао власти и титула, ради Христа, Јеванђеља и братске љубави. Примјери смирења, како даље наводи Митрополит Димитрије, били су свакако и наши блаженопочивши патријарх Павле и митрополит Амфилохије који је хтио остати на Светој Гори поред старца Пајсија, али је послушао призив Цркве и потребу да се овдје врати.
„Ми имамо велико благо, велико наслијеђе, па да наставимо да се молимо Мајци Божијој, Светом Стефану и Јелени, да се угледамо на наше учитеље и да гледамо на свршетак живота њихов, какав су примјер оставили и како су ношење крста довели до краја. А код митрополита Амфилохија видимо и кроз величанствеме литије, као да му је Бог пред смрт дао да још једном види то своје дјело које су људи и црква Божија коју је преобразио и удахнуо нам вјеру , благодаћу Духа Светога, исту вјеру коју су нам предали и наши свети преци и апостоли и Свети Сава и исту вјеру коју је проповиједао наш Господ Исус Христос коме нека је слава са Оцем и Светом Духом сада и у вијекове вијекова. Амин“-закључио је Његово високопреосвештенство архиепископ мостарско-требињски митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије.
Високопреосвећени митрополит Јоаникије окупљенима је бесједио након резања славског колача. Изразио је радост због данашњег сабрања у Паштровићима у славу Божију и спомен Светог Стефана Штиљановића, али и због доласка митрополита захумско-херцеговачког Димитрија.
Говорећи о животу Светог Стефана, истакао је да је да је најбољи знак његове вјере и побожности заправо онај када је послије његовога упокојења, свега неколико година, један незнабожац видио огњене луче како силазе на мјесто гдје је он сахрањен.
„Ноћу огњене луче силазе са неба. То значи да је он био испуњен огњем божанске љубави што је посвједочио у свом животу, бранећи свој народ, бранећи свету вјеру православну, жртвујући се за свој народ и остала је она лијепа прича из његовога живота како је у вријеме гладних година своје ризнице отворио и подијелио народу жито да би народ преживио и свима им опростио. Иако је испочетка рекао да даје позајмицу до родне године када ће сви моћи да врате, али он је заправо свима давао из своје ризнице и даровао је из ризнице срца свога Божију љубав коју је носио у себи.
Видите драга браћо и сестре, како је и у најтежим временима Свети Стефан окупљао народ Божији да чува свету вјеру православну, да се брани од окупатора, али и да иде путем Христовим. То такво вријеме родило је Стефана деспота, великог заступника нашега прред престолом Божијим. Данас је велика радост и у Београду и у његовоме Срему гдје он окончао живот и велики траг тамо оставио.
Гдје год пођете од Барање до Западне Славоније, до Мађарске, наћи ћете понеко предање до данас сачувао о Светом Стефану Штиљановићу, а да не говоримо о Фрушкој гори гдје су дуго почивале његове свете мошти.
Међутим он се данас прославља у цијелој православној васељени, а посебно овдје у свом завичају, у Паштровићима, одакле је потекао.
Нека би дао Господ да сви ми, превазилазећи искушења која имамо у овом времену, да идемо напријед путем Божијим, путем Христовим, путем Светога Стефана, путем спасења, да бисмо наслиједили царство небеско. Амин. На здравље и многа љета“- закључио је Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Приредила: Лана Остојић
Фотографије: Никола Тодоровић (Тодовид)
