У 20. недјељу по Педесетници, 18. октобра 2026. љета Господњег, када наша света Црвка молитвено прославља Свету мученицу Харитину и Светог свештеномученика Дионисија Александријског, саборно и молитвено је било у острошкој светињи.
Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је цетињски парох протојереј Остоја Кнежевић, секретар Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског и митрополита црногорско – приморског г. Јоаникија. Саслуживала су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, јеромонах Николај и јерођакон Сергије, као и протојереји: Владимир Туштук, представник патријарха московског и све Русије г. Кирила у Бугарској, Радослав Ристић из Светониколајевског сабора у Бечу; и Алексиј Максиничук, клирик Светопантелејмонског храма у Софији.
Гости свештеници довели су острошку светињу групу православних Руса, Украјинаца, Аустријанаца, Грузина и Пољака, која обилази православне светиње широм свијета.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Послије прочитаног Јеванђеља које описује чудесни догађај кад је Господ Исус Христос васкрсао сина јединца удовице из града Наина.
– Господ за којег је други назив и друга ријеч љубав се сажалио на патњу и страдање мајке овога дјетета и свих оних који су за њим жалили и учинио је велико чудо. А највеће чудо које се може догодити јесте да неко устане из мртвих и васкрсао је сина наинске удовице. Знамо да то није било једино васкрсење, али свакако и за нас који данас слушамо ову причу, то јесте велико чудо, а тек је велико чудо за оне који су били присутни и који су били свједоци тога догађаја. Међутим, колико год то било велико чудо у односу на вјечност и у односу на небо и у односу на царство Божије из кога се Господ спустио на земљу, то је само један одсјај оне божанске доброте, божанске љубави и божанског старања о своме створењу, то јесте о човјеку – рекао је о. Остоја.
Он је подсјетио да су наше љубави ограничене и да нијесу савршене, а да је само божанска љубав безгранична.
– Овај догађај је велики и по томе што нам он свједочи о тој божанској љубави, сведочи нам о томе да Бог није хладан ни према било којој нашој сузи, ни према било којем страдању које човек у овом животу поднесе, или неправди, или било чему другоме што човека сусретне на овој земљи. Овај догађај данас нам потврђује да свака наша патња, сваки наш бол, свака рана на срцу нашем, свака наша суза праведна ће бити зацијељена пред Господом нашим у Његовом вјечном и непролазном царству. Ми хришћани не призивамо на себе страдање, ни патње, ни биједе, јер знамо и да смо слаби и знамо колико тешко подносимо патњу, и страдање, и сузе, али, са друге стране, ми се старамо и када она дођу, и страдање, и бол, и патње, и губици, да се у њима понесемо као хришћани и примамо то са вјером, знајући да ће Господ наш, који се стара о цјелокупној твари, поготово се постарати за круну своје творевине, а круна Његове творевине је управо човјек – бесједио је протојереј Остоја Кнежевић.
Извор: Манастир Острог
