Ходочасничка агенција Митрополије црногорско-приморске „Одигитрија“ организује од 11. до 16. новембра поклоничко путовање у Солун, Цариград и Метеоре, које ће ходочасницима пружити прилику да посјете неке од најзначајнијих светиња православног свијета, упознају се са богатим духовним и културним насљеђем Византије и поклоне моштима великих светитеља. О програму овог садржајног ходочашћа, али и о духовном смислу поклоничких путовања, њиховој организацији и будућим плановима „Одигитрије“, у емисији „Тема јутра“ Радија Светигоре говорио је Милић Дујовић, историчар и сарадник ове ходочасничке агенције.
Путовање је планирано у вријеме новембарских празника, односно Његошевих дана, а полазак је предвиђен у сриједу, 11. новембра, у 22 часа из Подгорице. Прво одредиште биће манастир Светог Јована Богослова у Суротију, надомак Солуна, гдје се налази гроб Светог Пајсија Светогорца и чувају мошти Светог Арсенија Кападокијског.
Говорећи о значају посјете овој светињи, Дујовић је подсјетио на велики утицај који је Свети Пајсије, један од најпоштованијих православних духовника новијег времена, имао на духовно узрастање многих вјерника. Посебно је указао на његову повезаност са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем, на чијем је монашком путу светогорски старац оставио дубок траг.
„Заиста, долазак код Старца Пајсија буде нешто што све нас врло радује, јер просто њега доживљавамо као неког духовника и пријатеља који је свима нама у једном тренутку много помогао када смо се формирали у Цркви, када смо улазили у Цркву, а и дан-данас нам његове поуке и молитве у великој мјери помажу“, казао је Дујовић.
Након поклоњења у Суротију, ходочасници ће обићи светиње Солуна, града који заузима посебно мјесто у историји хришћанства. Предвиђена је посјета храму Светог великомученика Димитрија Мироточивог, небеског заштитника Солуна, у којем почивају његове мошти, као и манастиру Свете Теодоре Солунске, гдје се чувају мошти ове светитељке и Светог Давида Солунског. Програмом је обухваћен и обилазак храма Свете Софије, једног од најзначајнијих споменика византијске архитектуре у овом граду.
Посебно мјесто у програму заузима Цариград, некадашња престоница Источног римског царства и једно од најважнијих средишта хришћанске цивилизације. У петак, 13. новембра, планиран је долазак у овај град и посјета величанственој Светој Софији, храму Премудрости Божије, подигнутом у вријеме цара Јустинијана у шестом вијеку. Ова светиња, која је вјековима била средиште богослужбеног живота Цариграда, оставила је неизбрисив траг у хришћанској умјетности, архитектури и духовности.
Иако Света Софија данас има статус џамије, Дујовић наглашава да је за православне ходочаснике сусрет са овим храмом много више од разгледања историјског споменика.
„Просто ми као група, када ту долазимо, ми не долазимо само ту као у један споменик културе или музеј, заиста долазимо као у цркву“, казао је он, истичући да сусрет са величанственим мозаицима, посебно представом Деизиса, на којој су изображени Господ Исус Христос, Пресвета Богородица и Свети Јован Крститељ, код ходочасника буди снажна осјећања.
„И заиста, тај један моменат врло често буди емоцију код људи и, једноставно, из те цркве никад нико није, чини ми се, изашао равнодушан.“
Током боравка у историјском језгру Цариграда предвиђен је и обилазак простора некадашњег царског хиподрома и знаменитих споменика који свједоче о времену оснивања Новог Рима, међу којима је и Константинов стуб, подигнут у четвртом вијеку.
Другог дана боравка у Цариграду, у суботу, 14. новембра, ходочасници ће посјетити цркву Живоносног источника, посвећену Пресветој Богородици, у којој се налази извор са којим су повезана бројна свједочанства о чудесним исцјељењима. Ова светиња и данас живи пуним богослужбеним животом, а њен празник прославља се у петак Свијетле седмице, послије Васкрса.
Једно од најзначајнијих одредишта биће Влахернска црква, нераскидиво повезана са празником Покрова Пресвете Богородице. Управо у овој светињи, према црквеном предању, Свети Андреј Јуродиви и његов ученик Епифаније имали су чудесно виђење Мајке Божије која је свој Покров распрострла над народом окупљеним на молитви.
Дујовић је подсјетио и на богату историју Влахерне, њено мјесто у духовном животу византијске престонице и нарочито поштовање које је Пресвета Богородица уживала као заштитница града.
„И то је осјећај неописив, када се упознате са том чудесном историјом, са тим јако тешким тренуцима самог Цариграда и чудесном помоћи Пресвете Богородице, Њеном јављању, када је свој Покров и омофор распрострла на свима који су се налазили у цркви на молитви“, казао је он, говорећи о снажном духовном доживљају који ова светиња оставља на поклонике.
Програм обухвата и посјету знаменитом манастиру Хора, познатом по изузетним мозаицима и фрескама из доба позне Византије. Дујовић је посебно издвојио представу Христа, Земље живих, коју је блаженопочивши Епископ Атанасије Јевтић помињао у свом познатом предавању „Христос – Земља живих“. Манастир Хора, чије је украшавање почетком 14. вијека везано за византијског државника и ученог Теодора Метохита, има и занимљиве везе са српском средњовјековном историјом, будући да је његов ктитор учествовао у дипломатским односима Византије и државе краља Милутина.
Ништа мање значајна није ни планирана посјета некадашњем манастиру Христа Пантократора, који чува успомену на византијске цареве, али и на Светог краља Стефана Дечанског. Према житијном предању, управо је у овом манастиру, током прогонства у Цариграду, Светом краљу молитвеним заступништвом Светог Николаја враћен вид.
Посебан духовни доживљај очекује ходочаснике у недјељу, 15. новембра, када је планирано учешће на Светој литургији у Патријаршијском храму Светог великомученика Георгија на Фанару, сједишту Васељенске патријаршије. У овом храму чувају се мошти великих учитеља Цркве – Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог.
Говорећи о значају Фанара, Дујовић је истакао да је то мјесто које свједочи о непрекинутом трајању Цркве кроз многе историјске промјене, страдања и искушења.
„Црква ипак проналази начин да опстане и да увијек и на сваком мјесту свједочи Христа, да се служи Света литургија, да се људи причешћују“, поручио је он, наглашавајући да православни вјерници, без обзира на различите језике и народе којима припадају, у светињама препознају заједништво исте вјере.
Послије Цариграда, путовање се наставља према грчком градићу Каламбаки, смјештеном у подножју Метеора, гдје је предвиђено ноћење. У понедјељак, 16. новембра, ходочасници ће обићи манастире Варлаам и Велики Метеори, након чега слиједи повратак у Црну Гору.
Манастири Метеора, подигнути на врховима величанствених стијена, представљају једно од најупечатљивијих свједочанстава православног монаштва. Посебну пажњу Дујовић је посветио Великом Метеору, најстаријем и највећем међу тамошњим манастирима, који је у 14. вијеку основао Свети Атанасије Метеорски. Његов насљедник и велики добротвор био је Свети Јоасаф Метеорски, некадашњи владар Јован Урош, из лозе Немањића, који се одрекао престола и примио монашки постриг.
„И ето, просто и тај долазак на Велике Метеоре је повратак и нашој историји“, казао је Дујовић, истичући да ходочасници ту не долазе само да би се дивили љепоти природе и архитектуре, већ да би се поклонили светитељима и понијели благослов светиње својим домовима и породицама.
Говорећи о раду „Одигитрије“, Дујовић је нагласио да ова агенција своја путовања не доживљава као уобичајене туристичке аранжмане, већ као дио црквене мисије. Свако ходочашће почиње молитвом, а путнике прати неко од свештенства или монаштва. Посебна пажња посвећује се упознавању ходочасника са историјом светиња прије самог доласка, како би вријеме проведено у храмовима и манастирима било остављено за молитву и лични духовни доживљај.
„Трудимо се да и то вријеме када дођемо у светињу, да онда нашу причу мало повучемо и не говоримо толико ми, већ допустимо да светиња говори нама“, објаснио је Дујовић.
Истакао је да се током заједничких путовања рађају искрена пријатељства, да ходочасници уче да брину једни о другима и да у свакодневним ситуацијама свједоче оно чему их учи хришћанска вјера.
„То нису класична туристичка путовања. То су ходочашћа, она имају свој духовни циљ и смисао и на тим путовањима ми смо упућени једни на друге“, нагласио је он.
Посебно је указао да „Одигитрија“ отвара врата свима, како онима који редовно учествују у црквеном животу тако и људима који тек откривају љепоту православне духовности.
„Ми нисмо агенција која је намијењена некаквом уском и затвореном кругу, већ смо црквена агенција која је отворена за све“, поручио је Дујовић.
У том духу, агенција настоји да цијене путовања буду што приступачније, уз могућност плаћања у више рата. Истовремено се води рачуна о смјештају, одмору и организацији програма, како би ходочасници могли да у што бољим условима учествују у путовањима која често обухватају велике раздаљине и бројне светиње.
Заинтересовани за ходочашће у Солун, Цариград и Метеоре могу се пријавити и добити детаљне информације о програму и условима путовања путем телефона 067 164 242, као и преко интернет странице и друштвених мрежа Ходочасничке агенције „Одигитрија“. Агенција има и Вајбер заједницу у којој објављује актуелне понуде, слободна мјеста и обавјештења о предстојећим путовањима.
У наставку разговора Дујовић је најавио и друга ходочашћа која „Одигитрија“ припрема. Међу њима су путовања у Охрид, на Егину и Евију, гдје се ходочасници поклањају Светом Нектарију Егинском, Светом Јовану Русу, Светом Давиду Евијском и Светом Јакову Цаликису, као и редовне посјете светињама Косова и Метохије, Србије, Републике Српске и Црне Горе. Посебно мјесто заузимају ходочашћа на Свету Гору, која се организују у складу са благословом манастира Хиландара и могућностима пријема поклоника.
За наредну годину разматрају се и нова путовања, међу којима је ходочашће на Кипар, острво богате православне историје, као и обнова одлазака у Свету земљу и Јерусалим, уколико то безбједносне прилике дозволе. У плановима су и светиње Египта, Русије, Румуније и Италије, чиме „Одигитрија“ наставља да шири могућности сусрета вјерника са великим духовним насљеђем хришћанства.
На крају разговора Дујовић је подсјетио и на значај посјета светињама које чувају духовно и историјско памћење нашег народа, од Пребиловаца и Јасеновца до Високих Дечана, Пећке Патријаршије, Девича и Студенице.
„Једноставно, на тај начин ми свједочимо и показујемо да не постоје границе унутар нашег народа и унутар наше Цркве, већ једноставно заједно се окупљамо, заједно славимо, заједно се Богу молимо“, поручио је Милић Дујовић.
Опширније о програму предстојећег ходочашћа, духовном значају светиња које ће бити посјећене, искуствима са поклоничких путовања и будућим плановима „Одигитрије“, послушајте у разговору са Милићем Дујовићем на сајту Радија Светигора.
О. Б.
