Тринаеста годишњица освећења Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици молитвено је прослављена у недјељу, 11. октобра 2026. године, Светом архијерејском литургијом, којом је началствовао Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централно америчког г. Кирила, администратора Митрополије загребачко-љубљанске, и Његовог преосвештенства Епископа диоклијског г. Пајсија.
Уз саслужење многобројног свештенства и молитвено учешће монаштва и великог броја вјерног народа, празнично сабрање било је испуњено благодарношћу Богу за ову светињу, њене градитеље, добротворе и све који својом љубављу и трудом доприносе њеном богослужбеном и духовном животу.
Након прочитаних зачала из Апостола и Јеванђеља, сабранима се обратио Епископ Кирило, који је тумачећи јеванђелску поуку о милосрђу и љубави према непријатељима, указао на то да Христове заповијести човјека усмјеравају ка Царству небеском и позивају га да свој живот преображава дјелатном љубављу.
Подсјетивши да је Свети владика Николај данашње јеванђелско зачало назвао Јеванђељем о савршеном милосрђу, Епископ Кирило је нагласио да љубав према ближњем подразумијева спремност да препознамо његове потребе и прије него што нам се обрати за помоћ:
„Данашње Јеванђеље нас позива на виши ступањ савршенства: оно тражи од нас да чинимо другоме оно што бисмо хтјели да други нама учини. То је активна љубав према ближњему, јер често наш ближњи, из стида или неког другог разлога, многе ствари не тражи од нас. Али, ако уочавамо његову потребу, по овој заповијести Господњој дужни смо да му изађемо у сусрет, уколико располажемо средствима да му помогнемо.“
Објашњавајући да се јеванђелска заповијест о љубави према непријатељима може правилно разумјети у цјелини Христовог учења, Владика је подсјетио на Спаситељеву жртву за живот свијета. Нагласио је да љубав и жртвовање за ближње извиру из угледања на Господа, који је на Крсту побиједио истинске непријатеље човјековог спасења:
„Он је тиме побиједио наше главне непријатеље — ђавола, смрт и гријех. Управо у перспективи нашег главног задатка, побједе над ђаволом, смрћу и гријехом, сви људи су исти. Зато нас Господ позива да волимо све људе, без обзира на то што су они тренутно, због својих идеолошких или других убјеђења, против нас. Господ са Крста говори: ‘Опрости им, Оче, јер не знају шта раде.’ Они су били против Христа јер нису разумјели да Он спасава сваког човјека, све људе, борећи се против наших суштинских непријатеља — ђавола, смрти и гријеха.“
Посебну радост празничном сабрању дало је рукоположење досадашњег ипођакона Ненада Ковачевића у чин ђакона, којим је Црква добила новог служитеља олтара Господњег.
Након заамвоне молитве, сабранима се обратио Митрополит Јоаникије, подсјећајући на духовни живот Подгорице прије изградње Саборног храма. Говорио је о древној Цркви Светог Ђорђа под Горицом, која је кроз мукотрпну историју чувала душу града, као и о труду оца Драгана Митровића на обнови Цркве Вазнесења Христовог и изградњи Саборног храма.
Митрополит је посебно истакао далековидост, молитву и жртву блаженопочившег Митрополита Амфилохија, чија је жеља била да подигнута светиња заживи пуноћом црквеног живота:
„Догодило се оно што је он заиста желио и од Бога молио. Што је молио Бога — домолио је: не само да се подигне овај свети храм него да он заживи својим пуним животом. А када живи храм, онда живи и град. И видимо да се све измијенило набоље у овоме граду откад је овај свети храм подигнут и освећен и откад поје у славу Божју.“
Осврћући се на тринаест година од освећења, Митрополит је указао на богатство духовних плодова који су у том раздобљу израсли из молитве, служења и сабирања народа Божјег:
„Није много, али није ни мало. Када гледамо колико је овдје било светих служби, колико је било радости, колико је Господ изливао своју милост на свој народ, онда је то нешто величанствено што се отвара пред нашим духовним очима. Нека Бог благослови труд свих оних који су се укључили у градњу овога светог храма, под мудрим руководством и старањем и жртвом нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија.“
Са посебном благодарношћу поменуо је оца Драгана Митровића, његов велики труд и улогу у изградњи Храма. Подсјетио је и на величанствено сабрање приликом освећења, када су, са блаженопочившим Патријархом српским Иринејем и Митрополитом Амфилохијем, служили цариградски и московски патријарси и представници осталих помјесних православних Цркава. Тај догађај, нагласио је, имао је значај не само за Подгорицу и Црну Гору него и за цијело православље.
Говорећи о новом ђакону Ненаду Ковачевићу, Митрополит је истакао да је радост освећења Храма обновљена и његовим ступањем у свештени чин.
„Данас смо на најљепши могући начин продужили ту радост и обновили је овом светом службом, а посебно рукоположењем новог служитеља олтара Господњег, нашег брата Ненада Ковачевића, свршеног теолога, који се лијепо спремао за ову свету службу: учио је, изграђивао своју вјеру, своју душу и свој карактер. Нека га Бог укријепи силом свога Светога Духа, нека га руководи у све дане његовог живота у овој светој служби.“
У наставку свечаности обратио се старјешина Саборног храма, протојереј Никола Пејовић, заблагодаривши архијерејима, свештенству и вјерном народу на заједничкој молитви. Посебну захвалност упутио је сабраћи свештеницима, приложницима и свима који свакодневно раде и служе при Храму, истичући да се иза његовог богатог духовног живота налазе велика љубав, одговорност и непрестани труд.
„Овдје се сваког дана, од освећења Саборног храма, служи света Литургија. Годишње се обави преко хиљаду крштења, преко двадесет свештеника овдје обавља обреде, буде на стотине вјенчања, а исповијести да и не помињемо. Преко педесет културних и духовних догађаја — академија, изложби и предавања — годишње се одржи у крипти Саборног храма. Све то почива на труду људи који овдје свакодневно раде. Нарочито сам желио да на ову годишњицу, и поздравним словом и конкретно, изразим захвалност свима њима на ревносном служењу овој светињи“, казао је отац Никола.
На предлог свештенства Саборног храма, Митрополит Јоаникије уручио је три архипастирске грамате и Медаљу благовјерне Јелене Балшић. Образложења одликовања прочитао је протојереј-ставрофор Игор Балабан, сабрат Храма и секретар Епархијског управног одбора.
Архипастирском граматом одликован је Жарко Јовановић, дугогодишњи црквењак при Цркви Вазнесења Христовог и Саборном храму Христовог Васкрсења, за вишедеценијско усрдно, одговорно и ревносно служење Цркви Божјој.
Исто одликовање уручено је Мили Кековић, за усрдно и несебично служење Цркви Божјој, којим је, кроз дугогодишњи труд и гостопримство при Храму, спојила Мартино гостољубље и Маријино христољубље.
Архипастирском граматом одликована је и Ана Ненадић, вјероучитељица и хоровођа при Школи вјеронауке Саборног храма, за љубав, преданост и креативност у васпитању и учењу дјеце, као и за велики допринос развоју вјеронауке.
Медаља благовјерне Јелене Балшић уручена је мр Људмили Радовић, дугогодишњој хоровођи и диригенткињи Хора Светог апостола и јеванђелисте Марка, за несебичну љубав, труд и преданост у руковођењу хором, допринос благољепију богослужења и очувању традиције православног црквеног појања.
Свечаност је обиљежило и уручење дара Митрополиту Јоаникију поводом петогодишњице његовог устоличења на трон црногорских митрополита. У име братства Саборног храма, отац Никола Пејовић уручио му је архипастирски жезал, као уздарје за очинску љубав, подршку и пастирску бригу.
Истичући да архијерејски јубилеј припада читавој црквеној заједници, отац Никола је поручио:
„У Цркви ниједан јубилеј није лични, иако је личност носилац тог јубилеја, а нарочито не архиепископски јубилеј. Тако је Ваш јубилеј, Митрополите Јоаникије, и наш јубилеј. Жељели бисмо да Вам захвалимо на свему што чините за нас. Саборно смо одлучили, као Ваша дјеца и Ваши синови, да и ми Вас дарујемо као истинског оца, јер сте наставили служење својих славних претходника — служење милостивог оца у коме имамо пуну подршку. Зато Вам дајемо ово мало уздарје, архипастирски жезал, као знак вјерности Вама, Цетињском трону, а кроз Вас и Светој Српској православној цркви.“
По завршетку Свете литургије, празнично заједничарење поводом тринаесте годишњице освећења Саборног храма Христовог Васкрсења настављено је за трпезом љубави.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
