У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици вечерас, 28. септембра 2026. године, одржана је свечана академија поводом обиљежавања 230 година од Битке на Крусима, у организацији Митрополије црногорско-приморске и Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Академија је била посвећена сјећању на славну побједу из 1796. године и на духовно и државотворно дјело Светог Петра Цетињског, под чијим су вођством Црногорци и Брђани одбранили своју слободу.
Поздравно слово упутио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, док су бесједе одржали предсједник Црне Горе г. Јаков Милатовић и министар одбране у Влади Црне Горе г. Драган Краповић.
Овом свечаном догађају између многих високих званица присуствовали су: Његово високопреосвештенство Митрополит ловчански Бугарске православне цркве г. Гаврило, Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, предсједник Скупштине Црне Горе г. Андрија Мандић, замјеници градоначелника Главног града гђа Нађа Љиљанић и г. Борис Спалевић, као и потомци породице Петровић-Његош и многобројно свештенство и вјерни народ.
Митрополит Јоаникије је на почетку обраћања указао да сјећање на велике догађаје из прошлости представља прилику да се изнова открију непролазне вриједности за које вриједи живјети и жртвовати се. Говорећи о личности Светог Петра Цетињског, нагласио је да је његовом војничком подвигу претходио истрајни пастирски труд на помирењу завађених братстава и племена:
„Свети Петар Цетињски био је, по ријечи Христовој, пастир добри који живот свој полаже за од Бога повјерени му народ. Он је пред битке на Мартинићима и Крусима, не штедећи себе, дан и ноћ мирио завађене домове и племена по Црној Гори и Брдима не би ли их објединио да сложно изађу на мегдан против војно надмоћног Махмут-паше Бушатлије. Подсјетимо се да је пред битку на Мартиниће имао муке са неким племенским главарима који се његовом позиву за помоћ Брђанима не одазваше него одоше у Подгорицу да се јавно покоре Махмут-паши. Неки други му поручише да не могу доћи због сијања и прашења и због рати домаће. Било је и таквих који су били готови примити силнога Махмута да с њиме крену на сусједно племе.“
Указујући на снагу светитељеве апостолске мисије мира, Високопреосвећени Митрополит подсјетио је на усвајање Стеге, којом су се Црногорци и Брђани обавезали на међусобну вјерност и заједничку одбрану вјере, отаџбине и слободе. Њену суштину препознао је у јеванђелској љубави и спремности на жртву за ближње:
„Кроз Стегу пројављује се Јеванђеље Христово, не само што се осуђује Јуда издајник и његови следбеници који би се могли појавити у црногорском и брдском обшчеству, него и зато што доследно слиједи Христову ријеч: нема веће љубави од оне кад неко живот свој положи за ближње своје. То јеванђелско начело упечатило се у Црну Гору и цијелу српску историју преко жртве Светог Јована Владимира и још јасније преко жртве косовских јунака. Свештено дејство те жртве артикулише Стега кад позива да се у предстојећем боју са Махмут-пашом Црногорци и Брђани сложно жртвују и не жале своју крв пролити за одбрану православне вјере и своје миле отаџбине. Стега, коју је формулисао Свети Петар Цетињски, више личи на текст обнављања завјета, и заклетву као неизоставни дио завјетовања, него на текст грађанског закона с краја 18. вијека.“
Осврћући се на саму битку, Митрополит Јоаникије је подсјетио на вишеструку бројчану и материјалну надмоћ војске Махмут-паше Бушатлије, истичући моралну снагу и одлучност бранилаца окупљених око Светог Петра. Нагласио је да је побједом на Крусима Црна Гора одбранила слободу и закорачила у нову епоху своје историје, оснажена припајањем Бјелопавлића и Пипера.
Побједе на Мартинићима и Крусима, како је оцијенио, запалиле су искру слободе која је надахњивала касније ослободилачке борбе балканских народа. Завршавајући поздравно слово, Митрополит је поручио да трајна поука ових побједа остаје потреба за народним јединством, утемељеним на врлини и примјеру оних који предводе народ:
„Из наших побједа над Махмут-пашом можемо се поучити о томе колико је важно јединство и слога у народу и држави. Само по себи је разумљиво да народ хоће да се обједини само око оних личности које су својим врлинским животом постале добар примјер за углед свима као што је био Свети Петар Цетињски. Зато ћемо ову бесједу завршити са једним народним предањем о њему. Говорило се да су неки људи у највећем јеку битке на Крусима гледали Светог Петра како се дигао од земље и стоји у ваздуху са крстом у једној руци, а мачем у другој, сав у некој необичној свјетлости, те тако иде по војсци и соколи дух на бој против душманина Крста Христова. Вјерујемо да он и данас као светитељ Божји с неба штити своје духовно стадо и бодри га да чува своју отаџбину и у њој живу искру православне вјере, правде, слободе и истинског братског заједништва!“
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић истакао је да Битка на Крусима заузима посебно мјесто у историји и државном бићу Црне Горе, изражавајући задовољство што се велики јубилеј обиљежава под сводовима храма који свједочи о вјери и саборности. Говорећи о значају побједе, нагласио је да су Круси били тријумф одлучности и јунаштва, чији је слободарски дух наставио да живи у каснијим великим биткама.
Посебно се осврнуо на миротворну улогу Светог Петра Цетињског и способност предака да у пресудном тренутку заједничко добро ставе изнад међусобних разлика:
„Предвођена горостасном личношћу Светог Петра Цетињског, који није био само народни вођа, већ изнад свега архипастир и неуморни помиритељ, црногорска и брдска племена успјела су да у пресудном тренутку оставе по страни своје међусобне разлике и окупе се око заједничког циља: да одбране слободу и право на своје постојање. У тој одлуци препознајемо дубоку традицију наше државности и нашег слободарског духа. Од најстаријих времена, преко предања која су обликовала свијест наших предака, провлачи се једна снажна мисао. Слобода није само насљеђе које примамо, већ и одговорност коју преузимамо према онима који долазе послије нас. На Крусима је та свијест добила своју највишу потврду у дјелу људи који су знали да онда када је отаџбина угрожена, оно што нас спаја мора бити јаче од онога што нас раздваја. То је једна од најважнијих и најтрајнијих лекција са Круса.“
Милатовић је указао и на државотворни значај побједа на Мартинићима и Крусима, након којих је услиједило снажније успостављање правног поретка и институција. Подсјетивши на доношење Законика општег црногорског и брдског и успостављање Правитељства суда црногорског и брдског, нагласио је да је слободу одбрањену оружјем било неопходно сачувати законом.
Повезујући насљеђе Светог Петра са одговорношћу савременог друштва, предсједник Црне Горе упутио је поруку о чувању мира, једнакости пред законом и превазилажењу подјела:
„Срећом, од наше генерације се не тражи да пролијева крв, нити да води битке какве су водили наши преци. Наше данашње бојиште је изградња јаких институција и државе у којој је закон једнак за све, без обзира на име, вјеру или нацију. Наша је дужност да градимо друштво у којем различитости нису пукотине које нас дијеле, већ богатство које нас повезује. Наша је обавеза да пружимо руку једни другима и онда када се политички или идеолошки не слажемо јер нас спаја иста земља. Спаја нас заједничка одговорност и спаја нас, на крају, заједничка будућност. Зато нека нам подвиг јунака са Круса и светородно дјело Светог Петра Цетињског не буду само сјећање, већ живи путоказ и вјечни подстрек да чувамо мир као највећу вриједност нашег друштва, да поштујемо закон као штит слободног човјека и као темељ државе, да непоколебљиво градимо праведну и снажну Црну Гору и да сваким својим дјелом будемо достојни слободе коју су нам крвљу платили они који су животе положили за отаџбину.“
Министар одбране Драган Краповић истакао је да датум Битке на Крусима, и након више од два вијека, припада живом памћењу народа. Нагласио је да обиљежавање овог јубилеја пред сваку генерацију поставља питање њене спремности да се жртвује за слободу и заједништво, али и одговорности према ономе што су јој преци оставили.
Говорећи о Светом Петру Цетињском као владици и владару, духовнику и државнику, законодавцу и војсковођи, Краповић је указао да је темељ побједе на Крусима било претходно помирење народа. Светитељев подвиг, како је нагласио, настављен је изградњом поретка у којем је извојевана слобода требало да добије трајно упориште:
„Другим ријечима, Свети Петар није само бранио Црну Гору. Он ју је и уређивао. И ту је можда, слажемо се, предсједниче државе, његова највећа државотворна порука. Није довољно извојевати слободу. Слободу треба уредити. Није довољно одбранити државу. Државу треба изградити. Није довољно ни имати јунака јер потребне су институције које ће трајати и онда када јунака више не буде. Свети Петар је био владика, државник, био је законодавац, помиритељ, а ратник само онда када је било потребно и неопходно. Његово насљеђе није само насљеђе побједе. То је насљеђе слободе, а слобода Црне Горе није настала у једном датуму, нити стала у један бој.“
Осврћући се на савремену улогу одбрамбених институција, министар је нагласио да војска постоји да би чувала мир и да се одговорност данашњих генерација огледа у мудром и достојанственом очувању наслијеђене слободе. Поручио је да сјећање на јунаке Круса обавезује на чување слоге и свега онога што народ међусобно повезује.
Завршавајући бесједу, Краповић је позвао да личност Светог Петра Цетињског остане мјера личне и државничке одговорности:
„Нека нам Свети Петар не буде само светитељ којем се молимо, већ узор пред којим провјеравамо јесмо ли достојни слободе коју смо наслиједили. Зато нека нам буде мјера храбрости он када је тешко, мјера разума када је лако подијелити се, мјера одговорности када треба донијети одлуку и мјера државничке мудрости када треба сачувати мир. Данас, двије стотине и тридесет година, не стојимо овдје само да кажемо: слава јунацима Круса. Стојимо да кажемо и нешто више. Хвала им што су нам оставили примјер и дај Боже да никада не заборавимо колико је слобода коштала јер не праштају они који су некада живи били, већ прашта само Бог. Нека је вјечни помен онима који су своје животе уградили у слободу Црне Горе. Нека је вјечни помен онима који су на Мартинићима и Крусима јуначки положили животе за слободу. Нека нас Свети Петар Цетињски подсјећа да нема трајне слободе без слоге, нити снажне државе без одговорности.“
У умјетничком дијелу програма учествовали су СПД „Светосавник“ и гуслари Радосав Рајо Војиновић и Секуле Церовић. Говор Светог Петра Цетињског пред Битку на Крусима казивао је Василије Маруновић, док су наратори програма били Стефан Жижић и Ирина Влаховић.
Текст, фото: Борис Мусић
Видео: Острог ТВ
