Светом архијерејском литургијом и парастосом страдалим јунацима, у Цетињском манастиру данас, 28. септембра 2026. године, молитвено је обиљежено 230 година од Битке на Крусима.
Свету службу Божију служили су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово високопреосвештенство Митрополит ловчански Бугарске православне цркве г. Гаврило, Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске и Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа.
Бесједећи по прочитаном јеванђелском зачалу, Преосвећени Епископ Кирило је казао да Црква Божја освештава прије свега душе вјерујућих људи и приводи их Христу, али како је човјек биће које је повезано са свим околним стварима, тварима, он је микрокосмос у макрокосмосу, Бог кроз Цркву освештава и воде, и ваздух, и простор и вријеме.
„Црква је премудро устројила празнике и недјељног и годишњег круга, и у том годишњем кругу празника први је Рођење Пресвете Богородице. Не случајно, јер је Она предодређена да буде мајка свих живих, свих оних који се рађају за Царство небеско – Она као симбол Цркве и као њена круна. Други у том реду празника је Воздвижење Часног и животворног крста, поред чије честица се молимо у овој светињи. То је посебна благодат“, бесједио је Владика, додавши да су поред честице Часног крста у Цетињском манастиру и десница Светог Јована Крститеља и мошти Светог Петра Цетињскога.
Подсјетивши на ријечи Господње „Како је Мојсије подигао змију у пустињи, тако и Син Човјечији треба да се подигне, да нико који вјерује у Њега не погине, него да има живот вјечни“, Преосвећени је казао да се Исус рађа, како то и каже, због тога да би положио живот за свој за живот свих нас, за вјечни живот у Богу:
„Дакле, да би привео изгубљене овце Оцу Своме Небескоме. Пастир добри, Христос, Он је надахнуће, али не само надахнуће и примјер и узор, него Он даје силу свим пастирима послије Њега да би, угледајући се на Њега, корачали тим путем. Тако да има нека мистична веза између дана страдања Господњег, Великог петка, суботе и Васкрсења из мртвих са крстоваскрсним путем Цркве кроз вријеме. Јер Господ Исус је рекао: Свети Дух, Он ће од мојега узети и донијеће вама.“
Свети Дух кроз вријеме доноси оно што је Христово, али посебно, како је нагласио Владика, у та три дана, јер у путу Цркве је много и крстоносних, али и периода одмора, покоја Велике суботе, и периода васкрсних.
„Они се смјењују како Црква као мајка, како рекох, рађа своју дјецу. У Откривењу своме Јован нам то објашњава, да та жена рађа у мукама. То рађање дјеце за вјечни живот које Црква Духом Светим остварује у времену, оно бива са мукама и са великим проблемима, да би се неки људи удостојили да крв своју пролију подобно Христу и мученички страдају“, казао је Преосвећени, истичући да данас управо помињемо првога од тих мученика, архиђакона Стефана, обретење његових моштију.
Кроз вјекове било је много мученика, посебно током римског гоњења хришћана — све до тренутка када је Господ установио царску власт која поштује Христа, која поштује Његов крст. До тренутка великога Константина који је, видјевши чудотворну моћ крста и његову свемоћ над непријатељима, прогласио чувени Едикт о уважавању, забрани гоњења и међусобном поштовању и толеранцији свих религија које су тада биле у царству, па и хришћанства.
„Дакле, та царска власт управо је она власт, како то Свети оци тумаче, која задржава да се не јави човјек безакоња, да се продужи живот овога свијета и човјечанства. И док год буде таквих владара који су побожни, који су одани Христу, оним истинским вриједностима богочовјечанским, продужиће се и живот човјечанства“, поручио је Епископ Кирило.
Нагласио је да је један од тих догађаја када је морало да се пође крсним путем и Битка на Крусима:
„Пастир добри Петар I Петровић Његош, Свети Петар Цетињски, тада је морао, иако то није желио, да прими тај крст и владара и да буде не само вертикала Црне Горе — он је био то по позиву као пастир црквени — него да буде и хоризонтала око које ће се сакупити људи Црне Горе и штити своју вјеру и слободу. Он није желио, нарочито због тога зато што је насупрот њему био брат, како знамо један од потомака Ивана Црнојевића, преко Станише, који је, како пише Његош, промијенио вјеру и похулио на вјеру прађедовску. Он је насрнуо тада на Црну Гору у којој се живјело за вјеру, живјело за Бога а не за овај живот. Умирало се чак и од глади, али људи нијесу хтјели да одступе са пута крстоваскрсне жртве свога Спаситеља.“
Ти су нас људи много задужили и обавезали да и ми данас не поклекнемо пред искушењима јер, како је нагласио Владика Кирило, није било лако ни у једном времену бити на столици Светога Петра Цетињског, на столици митрополита црногорско-приморских.
„Видјели смо то и у току владавине Митрополита блажене успомене Амфилохија, није лако ни данашњем Митрополиту Јоаникију, ал’ нека га укријепи Бог и Свети Петар својим молитвама. Дакле, Свети Петар није имао судова, нити полиције, нити неких државних органа, него својом клетвом заклео је Србе из Црне Горе, Црногорце, ко се како осјећао, Брђане, све Старохерцеговце, да се окупе и да бране своју слободу, али прије свега своју православну вјеру. Дакле, та његова клетва, та његова молитва Богу, кохезиона духовна сила или, под наводницима да кажемо, магија Светога Петра, она стоји до дан-данас. И заиста, она је та која помаже људима Црне Горе да у критичним моментима послушају свог духовног пастира. То је увијек спасавало кроз вријеме, кроз вјекове Црну Гору, и спасиће и даље.“
На крају своје проповједи Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, се помолио да нам Господ да, молитвама Светог Петра Цетињског, да и даље идемо тим путем крсно-васкрсним који има и мирне, а и тешке периоде:
„А има и периоде када се надахњујемо и славимо Васкрсење Христово и Васкрс Цркве, као што је то, мислим, данашњи моменат, један моменат заиста дивни када је Црква у Црној Гори васкрсла у пуноћи. Дивно је видјети толико манастира, храмова, вјерног народа који испуњава цркве. Били смо прије неки дан у Бару, заиста дивно сабрање народа, омладине, дјеце свих узраста окупљених око свога архипастира. Нека би нам то Господ и даље дао, да ходимо тим путем молитвама Светог Петра Цетињског, Светог Јована Крститеља и нека нас увијек осјењава Часним и животворним својим крстом, том непобједивом побједом. Амин, Боже дај. Живјели, срећан празник!“
На крају Свете службе Божије одслужен је помен страдалим јунацима Битке на Крусима, а након парастоса сабранима се кратко обратио Митрополит Јоаникије:
„Драга браћо и сестре, ову свету службу свршисмо и овај помен јунацима Битке на Крусима. На такав начин, молитвено, обиљежавамо овај јубилеј од велике и славне Битке на Крусима. Вечерас ћемо имати, тим поводом, и лијепу академију, ако Бог да, у Саборном храму у Подгорици.“
У наставку о великој и славној бици и великој побједи, говорио је протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко- даниловградски.
Обративши се сабранима у име села Круса, Љешанске нахије, прота је указао на то да се имена и дјела оних који су дали све да ово наше тло сачува сјај, пркос и достојанство, полако заборављају, али Црква, која је мајка, као стуб и стожер Црне Горе, памти све ране:
„Ево прође 240 година како Свети Петар Цетињски обнови овај спаљени манастир, јер ће годину раније, 1785, силни и обијесни Махмуд-паша, Кара Махмуд-паша, скадарски паша који се био отиснуо и од саме врховне власти, запалити овај свети манастир. Не нашавши Светог Петра, који је био одсутан, он ће једног калуђера, последњег, обијесити овдје, да би тако плашио сиротињу рају. И отићи ће у Паштровиће; тамо ће запалити паштровачке манастире: Градиште, Режевиће и друге цркве, и побјећи испред пушке, која је затајила, попа Рада Андровића, а тај догађај ће описати Стефан Митров Љубиша у својој приповијеци Поп Андровић, нови Обилић.“
Говорећи о славној побједи на Крусима, о. Предраг је казао да је силног Махмуд-пашу побиједила слога и слободарски дух Светог Петра Цетињског, који је међусобне зађевице и сва трвења успио да обједини заклетвом над Јеванђељем и Крстом часним, стегнувши под стегом и братском слогом.
Своје обраћање је закључио молитвом да нам примјер Светог Петра Цетињског — ујединитеља, новог Мојсија, законодавца, миротворца, чудотворца и праведника — и у овим нашим бурним временима да, гледајући на историју различитим очима, да видимо оно што је свето, чисто и непорочно, а то је Битка на Крусима и Мартинићима, која је прославила Црну Гору, проширила је и дала јој срце и душу.
„Нека је благословен овај дан и нека историја буде учитељица живота, да не заборавимо историју и наше славне јунаке, јер сјећања блиједе, сјећања умиру, али не умире онај који се сјећа. Данас се сјетисмо и њих и нека њихова жртва буде најсветији путир са кога ћемо пити и црпјети родољубље и патриотизам. Нека из овога манастира отиде ријеч помирења, да се збратимимо, јер када смо се Катуњани, ми и Љешњани сложили, пала је силна Махмуд-пашина глава. Нека крв њихова буде залог да увијек будемо сложни, да кроз све наше разлике миротворство и чудотворство Светог Петра Цетињског нас лијечи од старих и нових завада. А јунацима и вама који сте данас дошли из села Круса, из Љешанске нахије, из Катунске нахије, из Старе Херцеговине и Брда — јер смо једно срце и једна душа — нека Господ даде свакога благослова, здравља и напретка“, поручио је протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко- даниловградски.
Поводом обиљежавања 230 година од Битке на Крусима (1796), у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, вечерас ће се одржати академија, са почетком у 20 часова.
Поздравно слово упутиће Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, док ће бесједе одржати предсједник Црне Горе г. Јаков Милатовић и министар одбране у Влади Црне Горе г. Драган Краповић.
У умјетничком дијелу програма учествоваће СПД „Светосавник“, као и гуслари Радосав Рајо Војиновић и Секуле Церовић. Говор Светог Петра Цетињског пред Битку на Крусима казиваће Василије Маруновић. Наратори програма биће Стефан Жижић и Ирина Влаховић.
Весна Девић
